Члан 20.

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди.

(2) Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило.

(3) Учиниоцу који је сам изазвао опасност, али из нехата или је прекорачио границе крајње нужде, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима може се и ослободити од казне.

(4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се излаже опасности која је претила.