Члан 45.

Верзије овог члана

1. Важећи текст, од 18. 7. 2026.

2. Текст до 1. 12. 2019., замењен бројем 35/2019

   74 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   (1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година. (2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане. (3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пуне године. (4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота. (5) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања. (6)(4) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 5.3. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора. (7)(5) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 5.3. овог члана.

3. Текст до 1. 1. 2013., замењен бројем 121/2012

   157 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   (1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година. (2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане. (3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пуне године. (4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота. (5) ОсуђеномАко којемучиниоцу јекривичног изреченадела казнаизрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се оваона казнаизвршити извршитако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на тајличност начинучиниоца, штоњегов осуђениранији неживот, смењегово напуштатидржање просторијепосле уучињеног дела, степен кривице и друге околности под којима станује,је осимдело уучинио случајевимаможе прописанимочекивати закономда којиће уређујесе извршењеи кривичнихна санкција.тај начин остварити сврха кажњавања. (6) ОсуђеномОсуђени којем је одређено извршење казнаказне затвора на начин предвиђен ставому ставу 5. овог члана,члана ане сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању допреко дванаестшест часова или два пута у трајању до шест часова,часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржаваиздржи у затвору. (7) Приликомзаводу одређивањаза извршењаизвршење казне затвора на начин прописан ставом 5. овог члана, суд ће водити рачуна о техничким могућностима извршења, као и о другим околностима од значаја за одмеравање казне.затвора. (8)(7) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 5. овог члана.

4. Текст до 11. 9. 2009., замењен бројем 72/2009

   150 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   (1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година. (2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане. (3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пуне године. (4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота. (5) Осуђеном којем је изречена казна затвора до једне године, суд може одредити да се ова казна изврши на тај начин што осуђени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. (6) Осуђеном којем је одређено извршење казна затвора на начин предвиђен ставом 5. овог члана, а који једном у трајању до дванаест часова или два пута у трајању до шест часова, самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржава у затвору. (7) Приликом одређивања извршења казне затвора на начин прописан ставом 5. овог члана, суд ће водити рачуна о техничким могућностима извршења, као и о другим околностима од значаја за одмеравање казне. (8) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 5. овог члана.