Члан 50.

(1) Ако није могуће утврдити висину дневног износа новчане казне ни на основу слободне процене суда (члан 49. став 5), или би прибављање таквих података знатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће изрећи новчану казну у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне.

(2) Новчана казна не може бити мања од десет хиљада динара. Новчана казна не може бити већа од милион динара, а за кривична дела учињена из користољубља већа од десет милиона динара.

(3) Новчана казна као главна казна изриче се у следећим износима:

1. 1) до сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;
2. 2) од двадесет хиљада до двеста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;
3. 3) од тридесет хиљада до триста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до једне године;
4. 4) од педесет хиљада до петсто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;
5. 5) најмање сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;
6. 6) у оквиру прописаног износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.