Члан 132.

(1) Орган старатељства може одлучити да постави привременог старатеља штићенику, као и детету под родитељским старањем односно пословно способном лицу ако процени да је то неопходно ради привремене заштите личности, права или интереса тих лица.

(2) Под условима из става 1. овог члана орган старатељства дужан је да постави привременог старатеља:

1. лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника;

2. непознатом сопственику имовине;

3. лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог законског заступника, односно лицима која имају супротне интересе а истог законског заступника (колизијски старатељ);

4. страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије;

5. лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог;

6. другом лицу када је то предвиђено законом.

(3) Одлуком о постављању привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла коју он може предузети у зависности од околности сваког конкретног случаја.