Члан 2.

Верзије овог члана

1. Важећи текст, од 8. 9. 2026.

2. Текст до 8. 9. 2026., замењен бројем 80/2026

   6968 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона, као и проценат повећања плата, односно масе средстава за плате, односно зараде предвиђен за наредну буџетску годину за све ентитете који припадају сектору државе; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Сектор државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата сектор државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 23a) Дуг сектора државе обухвата директни дуг сектора државе и издате гаранције сектора државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет сектора државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет сектора државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршени расходи и издаци, као и остварени приходи и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету; 49б) Евиденциони подрачун за уплату јавних прихода и примања је рачун који учествује у платном промету, а на који се уплаћују и евидентирају јавни приходи и примања; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона, као и проценат повећања плата, односно масе средстава за плате, односно зараде предвиђен за наредну буџетску годину за све ентитете који припадају сектору државе; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања, као и високошколске установе чији је суоснивач Република Србија; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Сектор државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата сектор државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 23a) Дуг сектора државе обухвата директни дуг сектора државе и издате гаранције сектора државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет сектора државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет сектора државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршени расходи и издаци, као и остварени приходи и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету; 49б) Евиденциони подрачун за уплату јавних прихода и примања је рачун који учествује у платном промету, а на који се уплаћују и евидентирају јавни приходи и примања; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Брисана је (види члан 1. Закона - 80/2026-201) 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода и примања, расхода и издатака, имовине и обавеза, који се успоставља у организацијама јавног сектора са циљем да управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, буду у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује разуман ниво сигурности да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је независна и објективна активност уверавања и саветовања са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације, као и остварењу циљева организације, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и процес управљања организацијом; 51д) Брисана је (види члан 1. Закона - 80/2026-201) 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

3. Текст до 29. 11. 2024., замењен бројем 94/2024

   7015 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона, као и проценат повећања плата, односно масе средстава за плате, односно зараде предвиђен за наредну буџетску годину за све ентитете који припадају сектору државе; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Сектор државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата сектор државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 23a) Дуг сектора државе обухвата директни дуг сектора државе и издате гаранције сектора државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет сектора државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет сектора државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона, као и проценат повећања плата, односно масе средстава за плате, односно зараде предвиђен за наредну буџетску годину за све ентитете који припадају сектору државе; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Сектор државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата сектор државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 23a) Дуг сектора државе обухвата директни дуг сектора државе и издате гаранције сектора државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет сектора државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет сектора државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршени расходи и издаци, као и остварени приходи и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету; 49б) Евиденциони подрачун за уплату јавних прихода и примања је рачун који учествује у платном промету, а на који се уплаћују и евидентирају јавни приходи и примања; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

4. Текст до 13. 12. 2022., замењен бројем 138/2022

   6957 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона, као и проценат повећања плата, односно масе средстава за плате, односно зараде предвиђен за наредну буџетску годину за све ентитете који припадају сектору државе; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Сектор државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата сектор државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 23a) Дуг сектора државе обухвата директни дуг сектора државе и издате гаранције сектора државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет сектора државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет сектора државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

5. Текст до 12. 12. 2020., замењен бројем 149/2020

   6793 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 36а) Хеџинг, као инструмент за заштиту од ризика, представља трансакције у вези са финансијским дериватима, које имају за циљ управљање ризиком од промене девизног курса и/или ризиком од промене каматне стопе, као и другим ризицима у вези са задуживањем Републике Србије кроз закључивање уговора о кредиту и емитовања државних хартија од вредности. Послови у вези са финансијским дериватима се закључују у складу са стандардизованим оквирним уговором о финансијским дериватима који је уобичајен у пословној пракси, односно на начин уобичајен у пословној пракси; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

6. Текст до 8. 10. 2019., замењен бројем 72/2019

   6664 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

7. Текст до 9. 12. 2018., замењен бројем 95/2018

   6508 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14а) Општи приходи буџета су приходи којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је евиденциони рачун корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, односно трансакциони рачун других корисника јавних средстава, и то динарских и девизних средстава, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14a) Општи приходи и примања буџета су приходи, односно примања којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; Очекивани износ пореских расхода на годишњем нивоу исказује се у општем делу закона о буџету Републике Србије; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 47а) Административне провере су радње провера, службених контрола, надзора и других мера ради утврђивања природе неправилности у циљу заштите финансијских интереса Европске уније, а самим тим и финансијских интереса Републике Србије; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је рачун динарских и девизних средстава корисника јавних средстава, преко којег се врши промет средстава, односно извршавају платне трансакције, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 49а) Евиденциони рачун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије на коме се евидентирају извршена плаћања и примања тог корисника, за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, а који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 51д) Неправилност представља свако кршење неке одредбе прописаних правила и уговора, које је последица поступка или пропуста лица запослених код корисника јавних средстава, уговарача, крајњих корисника и крајњих прималаца, а које као последицу има, или би могло имати негативан утицај на остваривање циљева корисника јавних средстава и/или неоправдане трошкове; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

8. Текст до 18. 12. 2017., замењен бројем 113/2017

   6354 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, буџетски фондови; месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14а) Општи приходи буџета су приходи којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је евиденциони рачун корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, односно трансакциони рачун других корисника јавних средстава, и то динарских и девизних средстава, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14а) Општи приходи буџета су приходи којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије, односно локалне власти у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је евиденциони рачун корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, односно трансакциони рачун других корисника јавних средстава, и то динарских и девизних средстава, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.

9. Текст до 13. 12. 2016., замењен бројем 99/2016

   6333 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, буџетски фондови; месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14а) Општи приходи буџета су приходи којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је евиденциони рачун корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, односно трансакциони рачун других корисника јавних средстава, и то динарских и девизних средстава, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.Дефиниције које се користе у овом закону имају следеће значење: 1) Закон о буџету Републике Србије јесте закон којим се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га Народна скупштина; садржи и одредбе битне за извршење тог закона; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 2) Одлука о буџету јесте одлука којом се процењују приходи и примања, те утврђују расходи и издаци за једну или три године (капитални издаци исказују се за три године), а доноси га скупштина аутономне покрајине, односно скупштина општине, односно града или града Београда (у даљем тексту: скупштина локалне власти); садржи и одредбе битне за извршење те одлуке; у случају кад се буџет доноси за три године приходи и примања, расходи и издаци исказују се за сваку годину посебно; 3) Финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године); 4) Јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање; 5) Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 6) Корисници буџетских средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти; 7) Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти; 8) Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, буџетски фондови; месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања; 9) Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање су организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија, односно локална власт); 10) Ванбуџетски фондови обухватају правна лица основана законом која се финансирају из специфичних пореза, наменских доприноса и непореских прихода; 11) Централни ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на нивоу земље као целине; обухвата буџет Републике Србије и ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања; 12) Општи ниво државе обухвата све субјекте који су одговорни за пружање, претежно, нетржишних услуга и прерасподелу дохотка и богатства на свим нивоима државе; обухвата буџет Републике Србије, буџете локалних власти, ванбуџетске фондове, укључујући и фондове социјалног осигурања на свим нивоима власти, као и нетржишне и непрофитне институције које су контролисане и финансиране од стране државе на свим нивоима власти; 13) Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима; 14) Јавни приходи су сви приходи остварени обавезним плаћањима пореских обвезника, правних и физичких лица која користе одређено јавно добро или јавну услугу, као и сви други приходи које остварују корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање; 14а) Општи приходи буџета су приходи којима се финансира јавна потрошња и који немају претходно утврђену намену; 15) Наменски приходи и примања су јавни приходи, односно примања чије је коришћење и намена утврђена уговором о донацији, кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе; 16) Брисана је (види члан 2. Закона - 93/2012-175) 17) Порески приходи су врста јавних прихода које држава прикупља обавезним плаћањима пореских обвезника без обавезе извршења специјалне услуге заузврат; 18) Непорески приходи су врста јавних прихода који се наплаћују правним или физичким лицима за коришћење јавних добара (накнаде), пружање одређене јавне услуге (таксе), због кршења уговорних или законских одредби (пенали и казне) као и приходи који се остваре употребом јавних средстава; 18а) Јавна добра су природна богатства чије је коришћење уређено посебним законом, као и добра која су посебним законом утврђена као добра од општег интереса и добра у општој употреби; 18б) Јавне услуге су све услуге које су корисници јавних средстава у складу са законом обавезни да пружају правним и физичким лицима; 19) Примања државе су средства која држава остварује продајом нефинансијске и финансијске имовине и задуживањем; 20) Јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде; 21) Издаци државе су издаци државе за набавку нефинансијске и финансијске имовине и отплату кредита; 21а) Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса; 22) Порески расходи су олакшице и ослобођења од стандардне пореске структуре, који умањују износ наплаћених прихода и који се могу уводити само законима којима се уводи одговарајући порез; 23) Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака, организован у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине и б) рачун финансирања; буџет је основни документ економске политике Владе; 24) Буџетски суфицит, односно дефицит је разлика између укупног износа прихода и примања остварених по основу продаје нефинансијске имовине и укупног износа расхода и издатака за набавку нефинансијске имовине; 25) Укупни фискални суфицит, односно укупни фискални дефицит је буџетски суфицит, односно буџетски дефицит коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавних политика; примања остварена приватизацијом имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања; субвенције дате у форми кредита, или набавке финансијске имовине сматрају се расходима; 25а) Фискална политика представља одлуке које доносе или радње које спроводе органи власти у вези са јавним приходима и примањима и расходима и издацима и акумулацијом јавне имовине и обавеза са циљем утицања на привредна кретања и остваривање циљева фискалне политике; 25б) Циљеви фискалне политике означавају прецизне нумерички исказане циљне вредности главних фискалних агрегата које Влада настоји да оствари у буџету; 25в) Антициклична фискална политика подразумева да је фискални дефицит већи од циљног у годинама када је стопа раста бруто домаћег производа (у даљем тексту: БДП) мања од потенцијалне, док је у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, фискални дефицит мањи од циљног или се остварује суфицит; 25г) Потенцијална стопа раста БДП је највећа стопа раста која може бити достигнута у одређеном периоду, без повећања стопе инфлације; 25д) Фискални принципи означавају принципе одговорног фискалног управљања; 25ђ) Фискалне процедуре садрже израду, подношење и објављивање извештаја, прогноза, оцена и саопштења прописаних овим законом; 25е) Фискални ризици су краткорочна и средњорочна одступања фискалних променљивих у односу на вредности које су предвиђене у буџету, финансијским или другим извештајима или пројекцијама јавних финансија; 25ж) Фискална правила представљају постављање ограничења на фискалну политику, како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност када је у питању будућа фискална политика; 25з) Фискални савет је независан орган који се образује са циљем да унапреди културу фискалне одговорности у Републици Србији, и то независном анализом фискалне политике и подстицањем стручних расправа о фискалној политици; 25и) Фискална стратегија је документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и даје оцена одрживости фискалне политике, који Влада подноси Народној скупштини; 25ј) Фискална одрживост означава могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без значајнијих промена у пореској политици или расходима и издацима; 25к) Извештај о оствареном напретку је додатак Фискалној стратегији који садржи остварене резултате предвиђене фискалне политике у Фискалној стратегији који је усвојен у претходној фискалној години; 26) Консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти; 27) Консолидовани буџет централне државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на централном нивоу власти, како би се избегло двоструко рачунање, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет централне државе; 28) Консолидовани буџет опште државе је буџет након искључивања међусобних трансфера између различитих субјеката на истом нивоу власти, као и између различитих нивоа власти, при чему се принципи за утврђивање резултата за буџет Републике Србије примењују и на консолидовани буџет опште државе; ово је реални индикатор финансијске позиције државе, прихода, расхода и задужености; 29) Консолидовани биланс града, односно града Београда је биланс укупних прихода и примања и укупних расхода и издатака буџета града, односно града Београда и буџета градских општина у његовом саставу, који доноси надлежни орган града, односно града Београда и доставља министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) у року од петнаест дана од дана доношења одлуке о буџету града, односно града Београда; 30) Ребаланс буџета је промена закона о буџету Републике Србије, односно одлуке о буџету локалне власти у току буџетске године, којом се мења, односно допуњује буџет, а ребаланс финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање промена финансијског плана којом се у току буџетске године, мења, односно допуњује финансијски план; 31) Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локалне власти, законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење Влади, односно надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ средстава утврђен у финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име отплате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средстава се исказују збирно по врстама индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у буџетском смислу, одговоран за те индиректне кориснике буџетских средстава; 31а) Квота представља ограничење потрошње апропријације за одређени период; 32) Рачун финансирања обухвата примања од продаје финансијске имовине и задуживања, те издатке за набавку финансијске имовине и за отплату кредита и зајмова; 33) Финансијска имовина обухвата новчана средства, потраживања, акције и уделе у капиталу правних лица, хартије од вредности и друга улагања у правна лица; 34) Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом; 35) Државна гаранција је инструмент осигурања којим Република Србија гарантује испуњење обавеза за које се даје гаранција; 36) Задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета; 37) Преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за које се, у моменту ангажовања, очекује да представљају готовински трошак, непосредно или у будућности; 38) Плаћања означавају све трансакције које имају за резултат смањење стања финансијских средстава на рачунима; 39) Систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованих рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко којег се врше плаћања између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, обрачунавају међубанкарска плаћања и води код Народне банке Србије; 40) Консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава корисника средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, а који се отвара Републици Србији и води у Управи за трезор; 41) Консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадајућих корисника средстава буџета локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води у Управи за трезор; 42) Главна књига трезора је пословна књига скупа свих рачуна која се води по систему двојног књиговодства, у којој се систематски обухватају стања и евидентирају све промене на имовини, обавезама, капиталу, приходима и расходима; 43) Брисана је (види члан 2. Закона – 73/2010-3) 44) Трансферна средства су средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање; 45) Донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације; 46) Финансијска помоћ Европске уније су средства Европске уније која се користе за намене и спроводе према правилима утврђеним споразумима између Републике Србије и Европске уније; 47) Финансирање учешћа Републике Србије у спровођењу финансијске помоћи Европске уније је финансијско учешће Републике Србије у спровођењу програма финансијске помоћи Европске уније које се може обезбедити из различитих извора финансирања; 48) Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим се кориснику државне помоћи, на селективан начин, омогућава повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту; 49) Подрачун је евиденциони рачун корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, односно трансакциони рачун других корисника јавних средстава, и то динарских и девизних средстава, који се отвара у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи за трезор; 50) Систем управљања јавним финансијама представља скуп активности и поступака усмерених на успостављање финансијског јединства у евидентирању прихода и примања и расхода и издатака и извршавању расхода и издатака корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, чиме се обезбеђују интегритет буџетског система и буџетски циљеви; 50а) Систем управљања јавним средствима представља скуп активности и поступака усмерених на јединствено планирање, располагање, евидентирање и извештавање о јавним средствима, која користе и којима располажу корисници јавних средстава; 51) Систем извршења буџета, као део система управљања јавним финансијама, обухвата процесе и поступке који се спроводе електронском комуникацијом са Управом за трезор, а којима се извршавају расходи и издаци корисника средстава буџета Републике Србије, односно локалне власти, утврђени законом о буџету, односно одлуком о буџету, као и расходи и издаци тих корисника у периоду привременог финансирања; 51а) Управљачка одговорност је обавеза руководилаца свих нивоа код корисника јавних средстава да све послове обављају законито, поштујући принципе економичности, ефективности, ефикасности и јавности, као и да за своје одлуке, поступке и резултате одговарају ономе који их је именовао или им пренео одговорност; 51б) Интерна финансијска контрола у јавном сектору је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености; 51в) Финансијско управљање и контрола је систем политика, процедура и активности које успоставља, одржава и редовно ажурира руководилац организације, а којим се управљајући ризицима обезбеђује уверавање у разумној мери да ће се циљеви организације остварити на правилан, економичан, ефикасан и ефективан начин; 51г) Интерна ревизија је активност која пружа независно објективно уверавање и саветодавна активност, са сврхом да допринесе унапређењу пословања организације; помаже организацији да оствари своје циљеве, тако што систематично и дисциплиновано процењује и вреднује управљање ризицима, контроле и управљање организацијом; 52) Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије је акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 53) Одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 54) Одлука о завршном рачуну организације за обавезно социјално осигурање је акт којим надлежни орган организације за обавезно социјално осигурање за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке, финансијски резултат организације за обавезно социјално осигурање (буџетски дефицит или суфицит) и рачун финансирања; 55) Консолидовани извештај града, односно града Београда је консолидовани извештај завршног рачуна буџета града, односно града Београда и завршних рачуна буџета градских општина у његовом саставу, који саставља орган надлежан за послове финансија града, односно града Београда и подноси Управи за трезор; 56) Консолидовани извештај Републичког фонда за здравствено осигурање је консолидовани извештај завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање и финансијских извештаја о извршењу прихода и примања и расхода и издатака корисника средстава тог фонда, који саставља Републички фонд за здравствено осигурање и подноси Управи за трезор; 57) Консолидовани извештај Републике Србије је консолидовани извештај завршног рачуна буџета Републике Србије, завршних рачуна организација за обавезно социјално осигурање, консолидованог извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање, завршних рачуна буџета аутономних покрајина, завршних рачуна буџета општина и консолидованих извештаја градова и града Београда, који Влада доставља Народној скупштини ради информисања; 57а) Престала је да важи (види члан 18. Закона - 68/2015-22) 58) Програм је скуп мера које корисници буџетских средстава спроводе у складу са својим кључним надлежностима и утврђеним средњорочним циљевима. Састоји се од независних, али тесно повезаних компонената – програмских активности и/или пројеката. Утврђује се и спроводи од стране једног или више корисника буџетских средстава и није временски ограничен; 58а) Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма; 58б) Пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма; 58в) Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности; 59) Средњорочни план је свеобухватни план буџетског корисника који садржи детаљну разраду свих програма, пројеката и програмских активности за буџетску годину са пројекцијама за наредне две године, према утврђеним средњорочним циљевима и приоритетима, који служи и као основа за израду образложења финансијског плана тог корисника и израђује се у складу са упутством за припрему буџета; 60) Средњорочни оквир расхода је саставни део Фискалне стратегије, којим Влада утврђује укупни обим расхода буџета Републике у складу са утврђеним приоритетним областима финансирања; обезбеђује свеукупну фискалну дисциплину и транспарентност процеса планирања буџета и представља основ за дефинисање средњорочних обима за планирање и израду финансијских планова буџетских корисника.