Члан 363.

Кад радњу може предузети само извршни дужник, у решењу о извршењу одређује се примерени рок за радњу и извршном дужнику изриче новчана казна ако радњу не предузме у року, после чега суд по службеној дужности доноси решење о извршењу новчане казне.

Истовремено, а на предлог извршног повериоца, суд доноси ново решење којим одређује нови примерени рок за радњу и изриче нову новчану казну извршном дужнику, вишу од претходне, ако радњу не предузме у року. Ако дужник опет пропусти рок, суд по службеној дужности опет доноси решење о извршењу новчане казне.

Све то понавља се док извршни дужник не предузме радњу.

Извршни дужник који предузме радњу у року, дужан је да о томе одмах суду приложи несумњиве доказе. Таквим доказом сматра се оверена писмена изјава извршног повериоца или записник суда о томе да је радња предузета, налаз и мишљење судског вештака, предаја суду предмета насталог радњом и слично.

Ако радња коју може предузети само извршни дужник не зависи искључиво од његове воље (стварање одређених уметничких дела и сл.), извршни поверилац не може захтевати извршење радње, већ само накнаду штете.

Против решења којим се одређује нови примерени рок и изриче нова новчана казна и против решења о извршењу новчане казне дозвољен је приговор.