Члан 142.

Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи:

1. 1) бекство осуђеног;
2. 2) физички напад на друго лице;
3. 3) наношење повреде другом лицу;
4. 4) самоповређивање;
5. 5) проузроковање знатне материјалне штете;
6. 6) активан и пасиван отпор осуђеног.

Под активним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње.

Под пасивним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја.

Мера принуде се може применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Ово лице се задржава до доласка овлашћених лица полиције.