Члан 41а.

Након правноснажности пресуде, до ступања на извршење казне затвора, осуђени може поднети молбу да изречену казну затвора до једне године извршава у просторијама у којима станује.

О молби из става 1. овог члана одлучује судија за извршење суда који је донео првостепену пресуду, односно уколико је пресуду донео основни суд, одлуку доноси судија за извршење непосредно вишег суда.

Судија за извршење пре доношења одлуке прибавиће мишљење јавног тужиоца.

Приликом доношења одлуке по молби из става 1. овог члана, судија за извршење водиће рачуна да ли се променом начина извршења казне затвора може остварити сврха кажњавања.

У одлуци којом се усваја молба из става 1. овог члана, судија за извршење ће одредити да се извршење казне затвора у просторијама у којима осуђени станује одређује уз примену мера електронског надзора или без његове примене.

Пре доношења одлуке из става 5. овог члана, судија за извршење водиће рачуна о техничким могућностима извршења казне, као и о другим околностима од значаја за њено извршење.

Против одлуке судије за извршење из става 2. овог члана, осуђени и јавни тужилац могу изјавити жалбу ванрасправном већу истог суда, преко судије за извршење који је донео првостепену одлуку, у року од три дана од дана пријема одлуке.

О жалби на одлуку судије за извршење одлучује ванрасправно веће истог суда, сходном применом закона који уређује кривични поступак.

На извршење казне затвора до једне године у просторијама у којима осуђени станује на начин одређен у одлуци из става 5. овог члана, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује извршење ванзаводских санкција и мера.