Члан 173.

Овај закон не примењује се на доделу уговора и конкурса за дизајн који су намењени за обављање секторских делатности ако Република Србија или секторски наручилац, након подношења захтева из члана 174. овог закона, докаже да је секторска делатност која се обавља у Републици Србији директно изложена конкуренцији на тржишту на коме приступ није ограничен.

Секторска делатност из става 1. овог члана може да буде део већег сектора или може да се обавља само на одређеној територији Републике Србије.

Процена тржишне конкуренције из става 1. овог члана утврђује се у складу с одредбама чл. 174. и 175. овог закона и прописима којима се уређује заштита конкуренције.

Приликом процене тржишне конкуренције узимају се у обзир тржиште предметне делатности и релевантно географско тржиште, у смислу ст. 5–8. овог члана.

О директној изложености делатности тржишној конкуренцији одлучује се на основу критеријума који су усклађени са правилима о конкуренцији из Уговора о функционисању Европске уније.

Критеријуми из става 5. овог члана могу да укључују карактеристике предметних производа или услуга, постојање алтернативних производа или услуга које се сматрају заменљивим на страни понуде или страни потражње, цене, као и стварну или потенцијалну конкуренцију више од једног испоручиоца производа или пружаоца услуга.

Релевантно географско тржиште на основу кога је процењена изложеност конкуренцији представља територију на којој одређени привредни субјекти учествују у понуди и потражњи производа или услуга, на коме су услови тржишне конкуренције довољно хомогени и које може да се разликује од других суседних територија, посебно по томе што су услови тржишне конкуренције на тој територији знатно другачији.

Приликом процене тржишне конкуренције посебно се узима у обзир природа и карактеристике предметних производа или услуга, постојање улазних препрека или склоности купаца, значајне разлике у тржишним уделима предузетника између предметне територије и друге суседне територије или значајне разлике у ценама.

Сматра се да приступ тржишту није ограничен у смислу става 1. овог члана ако је право Европске уније из Прилога 9. Део III. овог закона преузето и примењује се у Републици Србији.

Ако слободан приступ одређеном тржишту не може да се претпостави на основу става 9. овога члана, мора да се докаже да је приступ том тржишту слободан фактички и правно.