Члан 225.

Подносилац захтева за заштиту права је дужан да на одређени рачун буџета Републике Србије уплати таксу у износу од 120.000 динара, ако се захтев за заштиту права подноси у складу са чланом 214. ст. 2. и 4. и чланом 215. овог закона, без обзира на износ процењене вредности јавне набавке.

Ако се захтев за заштиту права подноси у складу са чланом 214. став 3. овог закона, подносилац захтева за заштиту права је дужан да на одређени рачун буџета Републике Србије уплати таксу у износу од:

1. 1) 120.000 динара уколико процењена вредност јавне набавке није већа од 120.000.000 динара,
2. 2) 120.000 динара ако збир процењених вредности свих оспорених партија није већи од 120.000.000 динара, уколико је јавна набавка обликована по партијама,
3. 3) 0,1% процењене вредности јавне набавке, ако је та вредност већа од 120.000.000 динара, а највише 1.200.000 динара,
4. 4) 0,1% збира процењених вредности свих оспорених партија уколико је јавна набавка обликована по партијама, ако је та вредност већа од 120.000.000 динара, а највише 1.200.000 динара.

Трошкови поступка заштите права су издаци настали у току поступка заштите права.

Свака странка у поступку сноси трошкове које проузрокује својим радњама.

Ако је захтев за заштиту права основан, подносилац захтева може да оствари право да му наручилац надокнади нужне и оправдане трошкове поступка заштите права.

Ако захтев за заштиту права није основан, наручилац може да оствари право да му подносилац захтева надокнади нужне и оправдане трошкове поступка заштите права.

Републичка комисија може да одлучи да свака страна сноси своје трошкове или да утврди трошкове сразмерно усвојеном захтеву за заштиту права.

Накнаду трошкова могуће је тражити до доношења одлуке наручиоца, односно Републичке комисије о поднетом захтеву за заштиту права. Странке морају прецизно да наведу трошкове за које траже накнаду.

О трошковима одлучује Републичка комисија. Одлука Републичке комисије је извршни наслов.