Члан 1002.

(1) Јемчева обавеза не може бити већа од обавезе главног дужника, а ако је уговорено да буде већа, она се своди на меру дужникове обавезе.

(2) Јемац одговара за испуњење целе обавезе за коју је јемчио, ако његова одговорност није ограничена на неки њен део или на други начин подвргнута лакшим условима.

(3) Он је дужан да накнади потребне трошкове које је поверилац учинио у циљу наплате дуга од главног дужника.

(4) Јемац одговара и за свако повећање обавезе које би настало дужниковом доцњом или дужниковом кривицом, уколико није друкчије уговорено.

(5) Он одговара само за ону уговорену камату која је доспела после закључења уговора о јемству.