Члан 1022.

(1) Прихватањем упута настаје између примаоца упута и упућеника дуговински однос независан од односа између упутиоца и упућеника, као и однос између упутиоца и примаоца упута.

(2) Упућеник који је прихватио упут може истаћи примаоцу упута само приговоре који се тичу пуноважности прихватања, приговоре који се заснивају на садржини прихватања или на садржини самог упута, као и приговоре које има лично према њему.