Члан 292.

(1) Кад се обавеза састоји у нечињењу, поверилац има право на накнаду штете самим тим што је дужник поступио противно својој обавези.

(2) Ако је нешто саграђено противно обавези, поверилац може захтевати да се то уклони о трошку дужника и да му дужник накнади штету коју је претрпео у вези са грађењем и уклањањем.

(3) Суд може, кад нађе да је то очигледно корисније, узимајући у обзир друштвени интерес и оправдани интерес повериоца, одлучити да се не руши оно што је саграђено, већ да се повериоцу накнади штета у новцу.