Члан 333.

(1) Ако је ствар неподесна за чување, или ако су за њено чување, или за њено одржавање потребни трошкови несразмерни са њеном вредношћу, дужник је може продати на јавној продаји у месту одређеном за испуњење, или неком другом месту ако је то у интересу повериоца, а постигнути износ, по одбитку трошкова продаје, положити код суда тог места.

(2) Ако ствар има текућу цену, или ако је мале вредности у поређењу са трошковима јавне продаје, дужник је може продати из слободне руке.

(3) Ако је ствар таква да може брзо пропасти или се покварити, дужник је дужан продати је без одлагања на најпогоднији начин.

(4) У сваком случају, дужник је дужан обавестити повериоца о намераваној продаји кад год је то могуће, а по извршеној продаји, о постигнутој цени и њеном полагању код суда.