Члан 811.

(1) Из озбиљних узрока свака страна може наводећи те узроке раскинути уговор без отказног рока.

(2) Ако је изјава о раскидању учињена без озбиљних узрока, она се сматра као отказ са редовним отказним роком.

(3) Заступник који је услед неоснованог отказа прекинуо своју делатност има право на накнаду штете због изгубљене провизије, а ако је он неосновано отказао уговор, право на накнаду штете припада налогодавцу.

(4) Неосновани отказ даје право другој страни да раскине уговор без отказног рока.