Члан 957.

(1) Уговарач осигурања живота може у уговору, као и неким доцнијим правним послом, па и тестаментом, одредити лице коме ће припасти права из уговора.

(2) Ако се осигурање односи на живот неког другог лица, за одређивање корисника потребна је и његова писмена сагласност.

(3) Корисник не мора бити одређен по имену, довољно је ако акт садржи нужне податке за његово одређивање.

(4) Кад су за кориснике одређена деца или потомци, корист припада и онима који су рођени доцније, а корист намењена супругу припада лицу које је било у браку са осигураником у часу његове смрти.