Члан 183.

(1) Другостепени орган или надзорни орган решењем ће на захтев странке или по службеној дужности у целини или делимично поништити коначно решење:

1. 1) ако је донето у ствари из судске надлежности или у ствари о којој се не одлучује у управном поступку;
2. 2) ако би се његовим извршењем могло проузроковати неко кривично дело;
3. 3) ако његово извршење уопште није могуће;
4. 4) ако је донето без захтева странке (члан 90. став (5) овог закона), а странка накнадно није изричито или прећутно пристала на решење;
5. 5) ако је донето као последица принуде, изнуде, уцене, притиска или других недозвољених радњи;
6. 6) ако садржи неправилност која је по изричитој законској одредби предвиђена као разлог ништавости;
7. 7) ако је решење донео стварно ненадлежни орган, изузев Владе, а није реч о разлогу за поништавање из тачке 1) овог става;
8. 8) ако је у истој управној ствари раније донето правноснажно решење којим је управна ствар друкчије решена;
9. 9) ако приликом доношења решења није правилно спроведен поступак за давање претходне или накнадне сагласности или мишљења другог органа (члан 138. овог закона);
10. 10) ако је решење донео месно ненадлежни орган;
11. 11) ако решење уопште не садржи или садржи погрешно упутство о правном средству.

(2) Решење ће се поништити увек због разлога наведених у тач. 1)–6), у року од пет година од коначности решења због разлога наведених у тач. 7)–9), и у року од годину дана од коначности решења због разлога наведених у тач. 10) и 11).

(3) Другостепени орган или надзорни орган ће решењем, по службеној дужности, у целини или делимично поништити коначно решење ако у њему није уопште или није правилно примењен материјални закон, други пропис или општи акт. Решење ће се поништити у року од годину дана од коначности решења.

(4) Ако не постоји другостепени орган и надзорни орган решење ће, сагласно ст. (1)–(3) овог члана, поништити орган који је донео коначно првостепено решење.