Закон о планирању и изградњи / Грађевинарство, грађевинско земљиште и комуналностамбене делатности
Члан 102.
Право коришћења на грађевинском земљишту, претвара се у право својине, без накнаде.
Право својине из става 1. овог члана стиче се даном ступања на снагу овог закона, а упис права својине врши орган надлежан за послове државног премера и катастра, по службеној дужности.
Право својине на катастарској парцели уписује се у корист лица које је уписано као власник објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, односно лица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осим за:
- 1) лица чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења;
- 2) земљорадничке и стамбене задруге;
- 3) лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02) и
- 4) друштвена предузећа.
За лица из става 3. тач. 1) и 2) овог члана стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено посебним прописима.
За лица из става 3. тачка 3) овог члана стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено по окончању сукцесије у складу са Анексом Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02).
За лица из става 3. тачка 4) овог члана, стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено по окончању приватизације тих правних лица.
По захтеву лица, која су била или јесу привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници у статусном смислу, лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови правни следбеници у статусном смислу и лица – носилаца права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечено ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа, као лица која су овим законом стекла право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије издаје информацију о локацији са потврдом из које се утврђује намена предметне катастарске, односно катастарских парцела и могућношћу уписа права својине без накнаде у корист подносиоца захтева.
По захтеву из става 7. овог члана, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије решава у року од осам дана од дана подношења захтева, уз накнаду стварних трошкова за издавање те информације и доставља је кроз е-шалтер надлежној служби катастра непокретности у циљу уписа права својине.
Лица из става 7. овог члана не могу стећи право својине на катастарским парцелама које су планским документом одређене за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, на земљишту на коме у регистру непокретности и правима на њима постоји забележба по тужби за утврђење својинског спора титулара права јавне својине са корисником земљишта, покренутог до дана ступања на снагу овог закона, а који се односи на ту катастарску парцелу, као ни на земљишту у отвореном стамбеном блоку које је у јавном коришћењу.
Ако је део катастарске парцеле предвиђен за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, претходно питање за стицање права својине за лица из става 7. овог члана је израђен и потврђен пројекат парцелације у циљу деобе те катастарске парцеле.
Одредба става 1. овог члана не примењује се на лица из става 3. тач. 1)–4) овог члана.
Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, који су уписани као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у катастру непокретности, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине, у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без накнаде.
Правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у катастру непокретности, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине оснивача, без накнаде.
Под оснивачем из става 13. овог члана сматра се и члан једночланог привредног друштва или једини акционар у привредном друштву.
Право својине стечено у складу са ст. 1, 12. и 13. овог члана производи правно дејство од 11. септембра 2009. године, као дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, а упис права својине у катастар непокретности у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, има декларативни карактер.
Страним државама, за потребе њихових дипломатских и конзуларних представништва право коришћења на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини претвара се у право својине на основу претходно прибављене сагласности министарства надлежног за послове правде, на бази реципроцитета.
Правним лицима која су уписана као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, а која су престала да постоје, решењем се утврђује престанак права коришћења на грађевинском земљишту и уписује се право јавне својине у корист уписаног титулара јавне својине на тој непокретности.
Престанак права коришћења из става 17. овог члана утврђује се у поступку који спроводи надлежни орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове.
Поступак из става 17. овог члана покреће захтевом надлежно правобранилаштво, а када је уписани титулар права својине Република Србија, поступак покреће Државно правобранилаштво или Републичка дирекција за имовину Републике Србије.
Уз захтев из става 19. овог члана подноси се: доказ да привредно друштво, односно други облик организовања није уписано у регистар привредних субјеката и да ли има правног следбеника; акт о брисању из регистра привредних субјеката, као и други докази на основу којих се на поуздан начин може утврдити престанак привредног друштва, односно другог облика организовања.
По правноснажности решења којим је утврђен престанак права коришћења дотадашњег носиоца права коришћења на грађевинском земљишту, то решење представља основ за брисање права коришћења на грађевинском земљишту.
У случају из става 21. овог члана право јавне својине остаје уписано на дотадашњег титулара јавне својине.
Верзије овог члана
Важећи текст, од 1. 9. 2026.
Текст до 4. 8. 2023., замењен бројем 62/2023
664 измењених речи
Право коришћења на грађевинском земљишту, претвара се у право својине, без накнаде. Право својине из става 1. овог члана стиче се даном ступања на снагу овог закона, а упис права својине врши орган надлежан за послове државног премера и катастра, по службеној дужности. Право својине на катастарској парцели уписује се у корист лица које је уписано као власник објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, односноу власништвулица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осимзаза: 1) лица чији је положајуређенодређен законом којим се уређује спорт, као и удружења; 2) земљорадничке и стамбене задруге; 3) лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02) и 4) друштвена предузећа. За лица из става 3. тач. 1) и 2) овог члана стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено посебним прописима. За лица из става 3. тачка 3) овог члана стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено по окончању сукцесије у складу са Анексом Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 6/02). За лица из става 3. тачка 4) овог члана, стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини биће уређено по окончању приватизације тих правних лица. По захтеву лица, која су била или јесу привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници у статусном смислу, лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови правни следбеници у статусном смислу и лица – носилаца права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечено ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа, као лица која су овим законом стекла право на претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије издаје информацију о локацији са потврдом из које се утврђује намена предметне катастарске, односно катастарских парцела и могућношћу уписа права својине без накнаде у корист подносиоца захтева. По захтеву из става 7. овог члана, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије решава у року од осам дана од дана подношења захтева, узнакнаду.накнаду стварних трошкова за издавање те информације и доставља је кроз е-шалтер надлежној служби катастра непокретности у циљу уписа права својине. Лица из става 7. овог члана не могу стећи право својине на катастарским парцелама које су планским документом одређене за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, на земљишту на коме у регистру непокретности и правима на њима постоји забележба по тужби за утврђење својинског спора титулара права јавне својине са корисником земљишта, покренутог до дана ступања на снагу овог закона, а који се односи на ту катастарску парцелу, као ни на земљишту у отвореном стамбеном блоку које је у јавном коришћењу. Ако је део катастарске парцеле предвиђен за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина, који су по одредбама посебних закона у обавезној јавној својини и за које је предвиђено утврђивање јавног интереса, претходно питање за стицање права својине за лица из става 7. овог члана је израђен и потврђен пројекат парцелације у циљу деобе те катастарске парцеле. Одредба става 1. овог члана не примењује се на лица из става 3. тач. 1)–4) овог члана. Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, који су уписани као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини ујавној књизи о евиденцији непокретности и правима накатаструњима,непокретности, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине, у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без накнаде. Правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини ујавној књизи о евиденцији непокретности и правима накатаструњима,непокретности, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине оснивача, без накнаде. Под оснивачем из става5.13. овог члана сматра се и члан једночланог привредног друштва или једини акционар у привредном друштву. Право својине стечено у складу са ст.3.1, 12. и4.13. овог члана производи правно дејство од 11. септембра 2009. године, као дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, а упис права својине ујавну књигу о евиденцијикатастар непокретностии правима на њимау корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, има декларативни карактер. Страним државама, за потребе њихових дипломатских и конзуларних представништва право коришћења на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини претвара се у право својине на основу претходно прибављене сагласности министарства надлежног за послове правде, на бази реципроцитета.Одредбе става 1. овог члана не примењују се на лица чији су положај, права и обавезе уређене законом којим се уређује претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду. По захтеву лица, које има уписано право коришћења на грађевинском земљишту и које је обвезник плаћања накнаде за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту може се утврдити решењем престанак права коришћења на грађевинском земљишту.Правним лицима која су уписана као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, а која су престала да постоје, решењемиз става 10. овог чланасе утврђујесепрестанак права коришћења на грађевинском земљишту и уписује се право јавне својине у корист уписаног титулара јавне својине на тој непокретности. Престанак права коришћењасеиз става 17. овог члана утврђује се у поступку који спроводи надлежни орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове. Поступак из става12.17. овог члана покреће захтевом надлежно правобранилаштво, а када је уписани титулар права својине Република Србија, поступак покреће Државно правобранилаштво или Републичка дирекција за имовину Републике Србије. Уз захтев из става13.19. овог члана подноси се: доказ да привредно друштво, односно други облик организовања није уписано у регистар привредних субјеката и данемали има правног следбеника; акт о брисању из регистра привредних субјеката, као и други докази на основу којих се на поуздан начин може утврдити престанак привредног друштва, односно другог облика организовања. По правноснажности решења којим је утврђен престанак права коришћења дотадашњег носиоца права коришћења на грађевинском земљишту, то решење представља основ за брисање права коришћења на грађевинском земљишту. У случају из става15.21. овог члана право јавне својине остаје уписано на дотадашњег титулара јавне својине.Текст до 30. 4. 2019., замењен бројем 31/2019
26 измењених речи
Право коришћења на грађевинском земљишту, претвара се у право својине, без накнаде. Право својине из става 1. овог члана стиче се даном ступања на снагу овог закона, а упис права својине врши орган надлежан за послове државног премера и катастра, по службеној дужности. Право својине на катастарској парцели уписује се у корист лица које је уписано као власник објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, односно у власништву лица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осим за лицаизчијичланаје102.положајставуређен9.закономовогкојимзакона.се уређује претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду. Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, који су уписани као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине, у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без накнаде. Правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине оснивача, без накнаде. Под оснивачем из става 5. овог члана сматра се и члан једночланог привредног друштва или једини акционар у привредном друштву. Право својине стечено у складу са ст. 3. и 4. овог члана производи правно дејство од 11. септембра 2009. године, као дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, а упис права својине у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, има декларативни карактер. Страним државама, за потребе њихових дипломатских и конзуларних представништва право коришћења на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини претвара се у право својине на основу претходно прибављене сагласности министарства надлежног за послове правде, на бази реципроцитета. Одредбе става 1. овог члана не примењују се на лица чији су положај, права и обавезе уређене законом којим се уређује претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду. По захтеву лица, које има уписано право коришћења на грађевинском земљишту и које је обвезник плаћања накнаде за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту може се утврдити решењем престанак права коришћења на грађевинском земљишту. Правним лицима која су уписана као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, а која су престала да постоје, решењем из става 10. овог члана утврђује се престанак права коришћења на грађевинском земљишту и уписује се право јавне својине у корист уписаног титулара јавне својине на тој непокретности. Престанак права коришћења се утврђује у поступку који спроводи надлежни орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове. Поступак из става 12. овог члана покреће захтевом надлежно правобранилаштво, а када је уписани титулар права својине Република Србија, поступак покреће Државно правобранилаштво или Републичка дирекција за имовину Републике Србије. Уз захтев из става 13. овог члана подноси се: доказ да привредно друштво, односно други облик организовања није уписано у регистар привредних субјеката и да нема правног следбеника; акт о брисању из регистра привредних субјеката, као и други докази на основу којих се на поуздан начин може утврдити престанак привредног друштва, односно другог облика организовања. По правноснажности решења којим је утврђен престанак права коришћења дотадашњег носиоца права коришћења на грађевинском земљишту, то решење представља основ за брисање права коришћења на грађевинском земљишту. У случају из става 15. овог члана право јавне својине остаје уписано на дотадашњег титулара јавне својине.Текст до 6. 11. 2018., замењен бројем 83/2018
375 измењених речи
Право коришћења на грађевинском земљишту, претвара се у право својине, без накнаде. Право својине из става 1. овог члана стиче се даном ступања на снагу овог закона, а упис права својине врши орган надлежан за послове државног премера и катастра, по службеној дужности. Право својине на катастарској парцели уписује се у корист лица које је уписано као власник објекта, односно објеката који се налазе на тој парцели, односно у власништву лица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осим за лица из члана 102. став 9. овог закона. Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, који су уписани као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине, у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без накнаде. Правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, дана 11. септембра 2009. године, као даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине оснивача, без накнаде. Под оснивачем из става 5. овог члана сматра се и члан једночланог привредног друштва или једини акционар у привредном друштву. Право својине стечено у складу са ст. 3. и 4. овог члана производи правно дејство од 11. септембра 2009. године, као дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи, а упис права својине у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, има декларативни карактер. Страним државама, за потребе њихових дипломатских и конзуларних представништва право коришћења на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини претвара се у право својине на основу претходно прибављене сагласности министарства надлежног за послове правде, на бази реципроцитета. Одредбе става 1. овог члана не примењују сена: 1)налица,лицаносиоцечији су положај, права и обавезе уређене законом којим се уређује претварање права коришћења у право својине на грађевинскомземљишту,земљиштукојаузсунакнаду. Побилазахтевуилилица,јесукојепривреднаимадруштвауписано право коришћења на грађевинском земљишту идругакојеправнајелицаобвезник плаћања накнаде за претварање права коришћења у право својине накојаграђевинскомсуземљишту може сепримењивалеутврдитиодредберешењемзаконапрестанаккојимаправасекоришћењауређујенаприватизација,грађевинскомстечајниземљишту. Правнимилицимаизвршникојапоступак,су уписана каоиносиоцињиховеправаправнекоришћењаследбенике; 2)налицаграђевинскомносиоцеземљишту, а која су престала да постоје, решењем из става 10. овог члана утврђује се престанак права коришћења нанеизграђеномграђевинском земљишту и уписује се право јавне својине удржавнојкористсвојиниуписаногкојетитуларајејавнестеченосвојинерадинаизградњетој непокретности. Престанак права коришћења се утврђује ускладупоступкусакојиранијеспроводиважећимнадлежнизаконимаорганкојимајединицејелокалнебилосамоуправеуређенонадлежанграђевинскозаземљиштеимовинско-правнедопослове. Поступак13.измајастава2013.12.године,овогиличлананапокрећеосновузахтевомодлукенадлежнонадлежногправобранилаштво,органа; 3)алица,каданосиоцеје уписани титулар правакоришћењасвојиненаРепубликаграђевинскомСрбија,земљишту,поступакчијипокрећејеДржавноположајправобранилаштвоодређенилизакономРепубличкакојимдирекцијасезауређујеимовинуспорт,РепубликекаоСрбије. Узизахтевудружења; 4)издруштвенаставапредузећа,13.носиоцеовогправачланакоришћењаподносинасе:грађевинскомдоказземљишту; 5)далица,привредноносиоцедруштво,праваодноснокоришћењадругинаобликграђевинскоморганизовањаземљишту,нијенауписанокојаусерегистарпримењујупривредниходредбесубјекатапрописаиРепубликедаСрбијенема правног следбеника; акт о брисању из регистра привредних субјеката, као ибилатералнихдругимеђународнихдоказиуговоранакојимаоснову којих сеуређујенаспровођењепоузданАнексаначингможеСпоразумаутврдитиопрестанакпитањимапривредногсукцесиједруштва,(„СлужбениодноснолистдругогСРЈоблика–организовања. ПоМеђународниправноснажностиуговори”,решењабројкојим6/02). Правојеиутврђенусловипрестанакзаправапретварањекоришћења дотадашњег носиоца права коришћењаграђевинскогназемљиштаграђевинскомуземљишту,правотосвојинерешење представља основ залицабрисање права коришћења на грађевинском земљишту. У случају из става9.15. овог чланауређујуправосејавнепосебнимсвојинезаконом.остаје уписано на дотадашњег титулара јавне својине.
Закон о планирању и изградњи: измене од 2009