На садржај
ОдредбаLat
Мени

Закон о пореском поступку и пореској администрацији / Јавни приходи

Попис покретних ствари

Члан 89.

Службеник Пореске управе овлашћен за спровођење принудне наплате (у даљем тексту: порески извршитељ) има право да, ради састављања пописа, уђе на земљиште и у просторије у којима порески обвезник обавља своју пословну делатност.

Ако порески извршитељ треба да уђе у стан или другу просторију ради вршења пописа, процене и заплене покретних ствари које се налазе у стану или другој просторији или пописа и процене стана или друге просторије које су предмет обезбеђења наплате пореске обавезе или принудне наплате пореске обавезе у поступку установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореза, заложног права или у поступку принудне наплате пореске обавезе, а њихов држалац не дозвољава улазак у стан или друге просторије, Пореска управа подноси захтев надлежном суду за доношење решења којим се пореском извршитељу дозвољава улазак у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, ради извршења радњи у поступку установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореске обавезе, заложног права и других радњи у поступку принудне наплате пореске обавезе у складу са овим законом. Уз захтев се прилаже извршно решење Пореске управе из чл. 66, 77. и 87. овог закона.

Суд је дужан да решење по захтеву из става 2. овог члана донесе најкасније у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева.

Пре приступања попису, порески извршитељ ће показати документе којима потврђује своја овлашћења и решење о принудној наплати и позвати пореског обвезника да плати дуговани износ пореза и споредних пореских давања.

Попис покретних ствари из става 1. овог члана спроводи се у присуству два пунолетна сведока.

Ако у току пописа порески обвезник истакне да је на покретној ствари установљено заложно право и уписано у регистар заложних права у корист приватноправног повериоца, порески извршитељ то узима у обзир при утврђивању прихода који се могу реализовати.

Порески извршитељ може да, ако процени да су основане тврдње пореског обвезника или других лица да на одређеним стварима постоје права која би могла спречити извршење, не утврди приоритет приликом пописа ствари.

Првенство у попису имају ствари које се најлакше могу уновчити.

Порески извршитељ је овлашћен да удаљи лице које омета спровођење принудне наплате, као и да затражи помоћ полиције ако се ометање настави или ако лице које поседује ствари одбије да их учини доступним за потребе спровођења принудне наплате.

У случају из става 9. овог члана, полиција је дужна да пружи затражену помоћ у најкраћем року од пријема позива.

Верзије овог члана

Члан није мењан од објављивања закона.

Закон о пореском поступку и пореској администрацији: измене од 2002

80/2002, 26. 11. 2002.84/2002, 5. 12. 2002. (исправка)23/2003, 13. 3. 2003. (исправка)70/2003, 10. 7. 2003.55/2004, 21. 5. 2004.61/2005, 18. 7. 2005.85/2005, 6. 10. 2005. (др. законик)62/2006, 19. 7. 2006. (др. закон)61/2007, 30. 6. 2007.20/2009, 19. 3. 2009.72/2009, 3. 9. 2009. (др. закон)53/2010, 29. 7. 2010.101/2011, 30. 12. 2011.2/2012, 13. 1. 2012. (исправка)93/2012, 28. 9. 2012.47/2013, 29. 5. 2013.108/2013, 6. 12. 2013.68/2014, 3. 7. 2014.105/2014, 3. 10. 2014.91/2015, 5. 11. 2015. (Аутентично тумачење)112/2015, 30. 12. 2015.15/2016, 25. 2. 2016.108/2016, 29. 12. 2016.30/2018, 20. 4. 2018.95/2018, 8. 12. 2018.86/2019, 6. 12. 2019.144/2020, 27. 11. 2020.96/2021, 8. 10. 2021.138/2022, 12. 12. 2022.94/2024, 28. 11. 2024.109/2025, 4. 12. 2025.80/2026, 31. 8. 2026. од 31. 8. 2026. до данас
200220052010201520202026