Члан 2.

Верзије овог члана

1. Важећи текст, од 1. 1. 2025.

2. Текст до 1. 1. 2022., замењен бројем 118/2021

   10 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на: 1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари; 2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица; 3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта; 4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина; 5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина; 6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен; 7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа; 8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу. Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се: 1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго; 2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти). Кад се порез плаћа на право из става 1. тач. 1) и 3) овог члана предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта. Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују: (1) становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда; (2) јавна својина; (3) права бораца, војних инвалида и породица палих бораца; (4) збрињавање избеглица.избеглица; (5) планирање и изградња; (6) наука и истраживање. Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право коришћења за период из става 4. овог члана, у складу са законом којим се уређује збрињавање избеглица.

3. Текст до 1. 1. 2020., замењен бројем 86/2019

   40 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на: 1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари; 2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица; 3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта; 4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина; 5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина; 6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен; 7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа; 8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу. Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се: 1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго; 2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти). Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине. Кад се порез плаћа на право из става 1. тач. 1) и 3) овог члана предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта. Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују: (1) становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда; (2) јавна својина; (3) права бораца, војних инвалида и породица палих бораца; (4) збрињавање избеглица. Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право коришћења за период из става 5.4. овог члана, у складу са законом којим се уређује збрињавање избеглица.

4. Текст до 16. 12. 2018., замењен бројем 95/2018

   213 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на: 1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари; 2) право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање,закупа, односно законом којимкоришћења, сустана уређенеили избеглице,куће за период дужи од једнестановање, годинеконституисано илиу накорист неодређенофизичког време;лица; 3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта; 4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина; 5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина; 6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен; 7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа; 8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу. Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се: 1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго; 2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти). Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине. Кад се порез плаћа на право из става 1. тач. 1) и 3) овог члана предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта. Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују: (1) становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда; (2) јавна својина; (3) права бораца, војних инвалида и породица палих бораца; (4) збрињавање избеглица. Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се право коришћења за период из става 5. овог члана, у складу са законом којим се уређује збрињавање избеглица.