Члан 13.

Ако је објекат, за који је поднета пријава за упис, изграђен на земљишту у искључивој приватној својини другог правног или физичког лица, које није и власник објекта, а подносилац пријаве није доставио подобне доказе о праву својине на земљишту, Агенција обавештава подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис објекта, дела објекта или посебног дела објекта и упућује га да као претходно питање утврди право својине на земљишту пред надлежним органом, у року од пет година, од дана добијања обавештења од Агенције.

У случају неуспеха у спору власника објекта из става 1. овог члана, власник земљишта има право да тражи уклањање објекта.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је у тренутку изградње објекта постојао правни основ на земљишту на коме је објекат изграђен, а који је после изградње објекта престао да постоји (оспорено право својине на змељишту, дошло до промене имаоца права на земљишту које је било у својини другог физичког или правног лица и сл.), Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту у корист подносиоца пријаве, који уз пријаву достави и доказе да се пријава односи искључиво на стамбени објекат који најмање 20 година служи за становање подносиоца пријаве, да је за објекат плаћен порез у континуитету минимум 10 година, да није донето решење о уклањању објекта у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња, као и да подносилац пријаве у власништву нема другу непокретност која му служи за становање, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година реши имовинско-правне односе на земљишту.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у својини друштвених предузећа у стечају, а подносилац пријаве је приложио акт надлежног органа или другу исправу о стицању права на земљишту, која није подобна за упис права својине у катастру непокретности, Агенција издаје потврду о испуњености услова за упис права својине на објекту, са забележбом обавезе власника објекта да у року од пет година упише право својине на земљишту.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је земљиште у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а на њему постоји уписано право коришћења физичког или правног лица (осим случајева за које је законом којим се уређује планирање и изградња изузета могућност претварања права коришћења у право својине), такво лице се, у смислу одредби овог закона изједначава са власником.

Забележба из ст. 3. и 4. овог члана брише се приликом уписа власника објекта на земљишту за редовну употребу у складу са одредбама закона којим се уређује планирање и изградња.