Члан 190.

Овлашћени полицијски службеници могу и без наредбе суда привести лице затечено у вршењу прекршаја:

1. 1) ако се идентитет тог лица не може утврдити или постоји потреба провере идентитета;
2. 2) ако нема пребивалиште или боравиште;
3. 3) ако одласком у иностранство може избећи одговорност за прекршај, а у питању су прекршаји за које се не може издати прекршајни налог;
4. 4) ако се довођењем спречава у настављању извршења прекршаја, односно ако постоји опасност да ће непосредно наставити са чињењем прекршаја, поновити прекршај или да ће избећи прекршајни поступак.

Привођење осумњиченог у случајевима из става 1. овог члана мора се извршити без одлагања.

Ако је у случајевима из става 1. овог члана осумњичени затечен у вршењу прекршаја и не може се одмах привести у суд, а постоје основи сумње да ће побећи или опасност да ће непосредно наставити да врши прекршаје, овлашћени полицијски службеник може осумњиченог задржати најдуже 24 часа.

У случају из става 3. овог члана, овлашћени полицијски службеник дужан је да без одлагања о задржавању обавести лице по избору задржаног лица, као и дипломатско-конзуларног представника државе чији је држављанин задржан, односно представника одговарајуће међународне организације ако је задржано лице избеглица или лице без држављанства.

Изузетно од става 1. овог члана мера задржавања се може малолетнику изрећи само наредбом суда.

О привођењу осумњиченог доноси се решење о задржавању.

Против решења о задржавању окривљени и његов бранилац имају право жалбе у року од четири часа од достављања решења о задржавању.

О жалби одлучује судија појединац месно надлежног прекршајног суда у року од четири часа од пријема жалбе.

Жалба не задржава извршење решења.

Одредбе ст. 6. до 9. овог члана примењују се и на задржавање лица под дејством алкохола или других психоактивних супстанци.