Закон о прекршајима / Правосуђе, казнено законодавство и поступци
Недолазак и одбијање сведочења
Члан 216.
Ако сведок који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда, или се без одобрења или оправданог разлога удаљи са места где треба да буде саслушан, може се наредити да се принудно доведе, а може се казнити новчано од 10.000 до 50.000 динара.
Ако се службено лице овлашћеног органа који је поднео захтев за покретање прекршајног поступка не одазове позиву суда да буде саслушан у својству сведока, а свој изостанак не оправда, суд може одустати од његовог саслушања.
Одредбе о довођењу окривљеног (члан 188) сходно се примењују и на довођење сведока.
Ако сведок после упозорења на последице одбијања давања исказа, неће без законског разлога да сведочи, може се казнити новчано до 10.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може се казнити новчано до 50.000 динара.
Решење о новчаној казни сведока уноси се у записник.
Жалба на решење о новчаној казни не задржава извршење решења.
Ако сведок пристане да сведочи непосредно пошто му је казна изречена, ставиће се ван снаге казна ће се опозвати.
Ако су из разлога из ст. 1. и 3. овог члана проузроковани трошкови поступка, сведок се може обавезати да сноси те трошкове.
У случају да кажњено лице не плати новчану казну и трошкове поступка, они ће се наплатити принудним путем.
Верзије овог члана
Члан није мењан од објављивања закона.
Закон о прекршајима: измене од 2013