Члан 234.

Споразум о признању садржи:

1. 1) опис прекршаја који се окривљеном ставља на терет;
2. 2) признање окривљеног да је учинио прекршај из тачке 1. овог става;
3. 3) споразум о о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама;
4. 4) изјаву овлашћеног подносиоца о одустајању од прекршајног гоњења за прекршаје који нису обухваћени споразумом о признању;
5. 5) споразум о трошковима прекршајног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене прекршајем, о повраћају предмета прекршаја и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет;
6. 6) изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу прихватања споразума о признању;
7. 7) потпис странака и браниоца.

У споразуму о признању овлашћени подносилац захтева и окривљени се могу сагласити о изрицању окривљеном казне која не може бити испод законског минимума прописаног чланом 39. став 1. овог закона.

Окривљени и подносилац захтева могу се споразумети да се заштитна мера прописана за прекршај за који се окривљени терети, изрекне у мањем обиму или да се не изрекне.