Члан 1.
У поступку пред судовима плаћају се судске таксе (у даљем тексту: таксе) по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део.
Закони / Јавни приходи
Закон о судским таксама
Објављен 22. 4. 1994, мењан 14 пута. Последња измена: 91/2025, 23. 10. 2025. 50 чланова.
I Опште одредбе
Члан 2.
Таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе.
За поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу је дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник.
За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране на једнаке делове, уколико у поравнању није другачије уговорено.
За одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству, судску таксу је дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству.
Када су, у складу са одредбама овог закона, таксу дужна да плате два или више лица заједно, њихова обавеза је солидарна.
Лица из ст. 1. до 5. овог члана су таксени обвезници у смислу овог закона.
Измене: 91/2025
Члан 3.
Обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје:
- 1) за поднеске – када се предају суду, односно кад се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен;
- 2) за судске преписе – када се затраже од суда;
- 3) за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке;
- 4) судска поравнања – када се закључе;
- 5) за паушалну таксу у поступку расправљања заоставштине – када решење о наслеђивању постане правоснажно;
- 6) у поступку реорганизације и у стечајном поступку – када одлука којом се усваја план реорганизације, односно одлука о главној деоби у стечајном поступку постану правноснажне.
- 7) за остале радње – када се затражи њихово предузимање.
Изузетно од става 1. овог члана за тужбу таксена обавеза настаје даном закључења припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу, ако поступак није окончан пре одржавања рочишта посредовањем, мирним решавањем радног спора, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева. Таксена обавеза за одговор на тужбу настаје, за сваку странку сразмерно успеху у спору, даном достављања правоснажне одлуке којом се поступак окончава.
Ако се поступак оконча пре закључења првог рочишта за главну расправу, решењем о одбацивању тужбе или решењем о повлачењу тужбе или решењем о обустави или пресудом због пропуштања или пресудом због изостанка или пресудом без одржавања расправе, таксена обавеза за тужбу настаје даном достављања одлуке којом се поступак окончава тужиоцу.
Измене: 61/2005, 95/2018, 91/2025
Члан 4.
Такса се плаћа најкасније у року од осам дана од дана настанка таксене обавезе, ако овим законом није другачије одређено.
Измене: 31/2009
Члан 5.
За поднеске и одлуке у управним споровима у стварима пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, дечијег додатка, старатељства, усвојења и социјалне помоћи, такса се плаћа само ако тужба буде правоснажно одбијена или одбачена.
Таксена обавеза из става 1. овог члана настаје даном достављања правоснажне одлуке којом је тужба одбијена или одбачена.
Измене: 91/2025
Члан 6.
Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу.
Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: „поништено” или округлим штамбиљем суда.
Такса у износу до 5.000 динара плаћа се, по правилу, у судским таксеним маркама.
Такса у износу преко 5.000 динара плаћа се у готовом новцу.
Судске таксене марке су у апоенима од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара.
Ако се таксена обавеза утврди у износу за који не постоји одговарајући апоен судске таксене марке, износ таксе се заокружује, и то од 1 до 9 динара на 0 динара.
Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.
Измене: 106/2015
Члан 7.
Недовољно плаћена или неплаћена такса не задржава ток судског поступка, ако овим законом није другачије одређено.
Ако таксени обвезник захтева, суд је дужан да прими поднеске који нису таксирани или су недовољно таксирани.
У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана такса се наплаћује у складу са одредбом члана 37. овог закона.
Члан 8.
Наплата таксе застарева у року од пет година по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.
Измене: 91/2025
II Ослобађање од плаћања таксе
Члан 9.
Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, лица која захтевају законско издржавање, лица која захтевају исплату минималне зараде, као и лица која су ослобођена плаћања судске таксе у складу са другим прописима.
Таксу за поднеске и радње не плаћају лица која Републици Србији, социјално-хуманитарним, научним или културним организацијама, установама или фондацијама поклањају своју имовину или се у њихову корист одричу права својине на непокретностима или им без накнаде уступају друга стварна права на непокретностима.
Страна држава је ослобођена плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.
У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.
Странка у ванпарничном поступку ослобођена је од плаћања таксе за радње или поступке које је суд поверио јавном бележнику.
Странке се ослобађају од плаћања таксе уколико се парнични поступак оконча до дана закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, мирним решавањем радног спора, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева.
Измене: 106/2015, 95/2018, 91/2025
Члан 10.
Суд може ослободити таксеног обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мери умањена да би тиме била угрожена њихова социјална сигурност.
Одлуку из става 1. овог члана доноси првостепени суд на предлог таксеног обвезника који може бити поднет до закључења расправе.
Пре доношења одлуке суд ће оценити све околности, а нарочито ће узети у обзир вредност меродавну за наплату таксе, укупну имовину, укупан приход таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и број лица која таксени обвезник издржава.
Под домаћинством се, у смислу овог закона, подразумева заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.
Издржавана лица, у смислу овог закона су:
- 1) малолетна деца, односно усвојеници,
- 2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или на ванредним студијама, ако су незапослени – до навршене 26. године живота,
- 3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником,
- 4) брачни друг и
- 5) родитељи, односно усвојиоци.
Измене: 91/2025
Члан 11.
Висину прихода таксеног обвезника суд утврђује на основу уверења надлежног органа, односно других доказа које таксени обвезник поднесе о свом имовном стању.
Уверење из става 1. овог члана садржи податке о висини прихода таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и о другим изворима прихода и уопште о имовном стању лица коме се издаје уверење.
Уверење из става 1. овог члана служи као доказ за ослобођење од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења предлога за ослобођење није протекло више од шест месеци.
Уверење из става 1. овог члана подноси таксени обвезник уз предлог за ослобођење од плаћања таксе.
Суд може по службеној дужности прибавити и проверити потребне податке о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.
Против решења суда којим се усваја предлог за ослобођење од плаћања таксе није дозвољена жалба.
Члан 12.
Страни држављанин ослободиће се од плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.
У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.
Члан 13.
Ослобођење од плаћања таксе дато у парничном, ванпарничном, кривичном и прекршајном поступку, као и у поступку у управним споровима важи и у поступку извршења одлука донетих у тим поступцима, ако се извршење захтева у року од три месеца по правоснажном окончању поступка.
Ослобођење од плаћања таксе у ванпарничном и извршном поступку важи и у парничном поступку који настане у току и поводом ванпарничног и извршног поступка.
Измене: 91/2025
Члан 14.
Решење о ослобађању од плаћања таксе односи се на све таксе по одговарајућем предмету без обзира када је настала таксена обавеза.
Уколико је покренут поступак за наплату таксе за поднеске, радње и исправе за које је таксена обавеза настала пре доношења решења из става 1. овог члана, поступак ће се обуставити.
Измене: 91/2025
Члан 15.
Суд може у току поступка укинути решење о ослобађању од плаћања таксе ако утврди да је таксени обвезник у стању да плати таксу а том приликом ће одлучити да ли ће обвезник у потпуности или делимично платити таксе од којих је био раније ослобођен.
Члан 16.
Ако судски поступак траје дуже од две године лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе ново уверење о свом имовном стању.
Члан 17.
Старалац одсутног лица чије је боравиште непознато, старалац имовине чији је сопственик непознат, привремени заступник странке кога суд постави у поступку и бранилац по службеној дужности, нису дужни да плаћају таксе за лице које заступају.
Наплата таксе у случајевима из става 1. овог члана врши се из имовине лица које је заступано.
Неплаћене таксе суд ће уносити у попис такса.
Измене: 31/2009, 91/2025
Члан 18.
Ослобођење од плаћања таксе користи само лицу коме је то ослобођење признато.
Када више лица заједнички предају поднесак или заједно предузму радњу у поступку, а једно или више њих је ослобођено од плаћања таксе, лице које није ослобођено дужно је да плати таксу као да нема ослобођених од плаћања таксе, осим у случајевима формалног супарничарства.
Члан 19.
Ако у парничном, извршном или кривичном поступку по приватној тужби лице ослобођено од плаћања таксе успе у поступку, таксе које би оно било дужно да плати да није било ослобођено, платиће странка која не ужива ослобођење и то у сразмери у којој је ослобођена странка успела у поступку.
Таксена обавеза за странку која не ужива ослобођење из става 1. овог члана настаје даном достављања правоснажне одлуке.
Ако се између странке ослобођене од плаћања таксе и странке која није ослобођена закључи поравнање, таксу коју би требало да плати ослобођена странка платиће странка која није ослобођена.
Измене: 91/2025
Члан 20.
Када у поступку пред судом учествују на једној страни лице ослобођено од плаћања таксе, а на другој лице које није ослобођено, суд је дужан да води попис такса које би требало да плати ослобођено лице.
Попис такса се закључује по завршетку поступка. Ако се поступак заврши на начин предвиђен чланом 19. овог закона, суд ће сходно члану 37. овог закона издати налог за плаћање таксе лицу обавезном да таксу плати.
III Утврђивање вредности ради наплате таксе
У парничном поступку
Члан 21.
У парничном поступку таксе се плаћају према вредности предмета спора.
Ако овим законом није другачије одређено, одредбе закона којим се уређује парнични поступак на основу којих се утврђује вредност спора ради одређивања стварне надлежности и састава суда примењују се и приликом одређивања вредности спора ради наплате таксе.
Вредност предмета спора ради наплате таксе утврђује се према вредности коју предмет спора има у време настанка таксене обавезе.
Под вредношћу предмета спора у смислу става 2. овог члана подразумева се вредност главног захтева.
Измене: 91/2025
Члан 22.
Ако се једном тужбом обухвати више захтева против истог туженог, без обзира да ли се сви захтеви заснивају на истом чињеничном и правном основу или не, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према збиру вредности свих захтева.
У случају формалног супарничарства – ако више лица поднесе једну тужбу или ако је више лица тужено једном тужбом, а предмет спора су захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према вредности сваког појединог захтева.
Члан 23.
Ако тужилац једном тужбом обухвати два или више тужених и тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да не буде усвојен према ономе који је у тужби наведен пре њега или ако према сваком од њих поставља исти захтев или ако према појединим од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према захтеву чија је вредност већа.
Члан 24.
Ако је предмет спора право на законско издржавање или потраживање појединих износа законског издржавања, вредност предмета спора ради наплате таксе рачуна се према збиру давања за три месеца, ако се издржавање не тражи за краће време.
Члан 25.
Ако је предмет спора наследно право на целој заоставштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари.
Члан 26.
Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокретности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања:
- 1) за земљиште: од троструког износа катастарског прихода са земљишта;
- 2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно закупнине, а ако не постоји уговор којим се утврђује висина станарине, односно закупнине, та висина ће се утврдити према висини станарине, односно закупнине сличне зграде или посебног дела зграде у месту у коме се налази зграда.
Члан 27.
Као вредност предмета спора ради наплате таксе узима се:
- 1) у парницама за деобу заједничке имовине – вредност оног дела имовине који тужилац тужбом тражи, али да та вредност не може бити мања од 10.000 динара;
- 2) у парницама у којима је предмет спора извршење какве радње, нечињење или трпљење или изјава воље или утврђење да постоји или не постоји неко право или правни однос или да се утврди истинитост или неистинитост какве исправе – износ који је тужилац означио у тужби, али тај износ не може бити мањи од 10.000 динара;
- 3) у парницама за поништај арбитражне одлуке – износ који је странци досуђен, а ако се тужбени захтев не односи на новчани износ меродавна је вредност коју је тужилац означио у тужби, а која не може бити мања од 10.000 динара;
- 4) у споровима о отказу уговора о најму или закупу ствари, о отказу уговора о коришћењу, односно закупу стана или подстанарског уговора и у споровима за исељење из стана – износ од 10.000 динара;
- 5) у споровима о отказу уговора о закупу пословних просторија или по тужби за исељење из пословних просторија – једногодишњи износ закупнине;
- 6) у споровима због сметања државине – износ од 10.000 динара;
- 7) у споровима ради утврђивања или оспоравања очинства – износ од 10.000 динара;
- 8) у споровима ради утврђења пуноважности брака, поништења или развода брака – износ од 20.000 динара;
- 9) у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 20.000 динара;
- 10) у споровима о утврђивању реда првенства потраживања у извршном поступку – висина потраживања, а највише 10.000 динара.
Ако се заједно са бракоразводним спором или спором ради утврђивања очинства расправља и захтев за издржавање детета или брачног друга, наплаћује се само једна такса, и то према вредности према којој се наплаћује такса за бракоразводни спор, односно за спор за утврђивање очинства.
Ако се у неком од поступака тражи обезбеђење доказа пре покретања парничног поступка као вредност меродавна за наплату таксе узима се износ од 10.000 динара.
Измене: 91/2025
Члан 28.
Ако се по одредбама чл. 21. до 27. овог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора, односно износ од 30.000 динара у привредним споровима.
Измене: 31/2009, 91/2025
Члан 29.
Износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати обрачунава, у складу са одредбама овог закона, лице које одреди председник суда.
Контролу обрачунате и наплаћене таксе врши судија – председник већа који води поступак, односно овлашћено лице које предузима радње.
Контрола из става 2. овог члана врши се на тај начин што је суд дужан да по пријему тужбе на брз и погодан начин утврди вредност спора, односно да провери вредност означену у тужби, као и на основу ње одређени износ таксе. Испитивање вредности спора суд ће предузети најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљања о главној ствари. Ако утврди да у тужби није означена одговарајућа вредност спора или ако утврди да такса није правилно обрачуната и наплаћена суд ће решењем одредити износ таксе, коју је таксени обвезник дужан да плати.
Када се ради о наплати таксе и тужени може поднети приговор да је у тужби вредност предмета спора превисоко одређена и тада ће суд решењем одредити вредност меродавну за наплату таксе и износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати.
Приговор из става 4. овог члана тужени може истаћи најкасније до завршетка припремног рочишта, а ако оно није одржано на првом рочишту за главну расправу, док се суд није упустио у расправљање.
Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена посебна жалба.
У извршном поступку
Члан 30.
У извршном поступку плаћа се такса према вредности захтева који треба извршити или обезбедити.
При утврђивању вредности захтева за наплату таксе сходно се примењују одредбе чл. 21. до 28. овог закона.
Парнични трошкови, односно трошкови поступка и споредна тражења узимају се у обзир само ако су сами за себе предмет захтева који треба извршити или обезбедити.
Ако је извршном поступку претходила парница о истом захтеву, као вредност захтева за наплату таксе у извршном поступку узеће се вредност предмета спора утврђена у парници, ако се не захтева мањи износ.
Члан 31.
Кад поверилац не назначи вредност меродавну за наплату таксе, нити се она може утврдити на основу члана 30. овог закона, као вредност узима се износ од 10.000 динара.
Измене: 53/1995
**Службени гласник РС, број 91/2025
Члан 32.
У поступку извршења примењиваће се сходно одредбе члана 29. овог закона.
У управним споровима
Члан 33.
У управним споровима плаћа се такса према вредности предмета спора, ако је предмет спора процењив.
Вредност процењивог спора утврђује се сходно одредбама чл. 21. до 28. овог закона.
Ако предмет спора није процењив, као вредност се узима износ од 15.000 динара.
Измене: 61/2005, 91/2025
Члан 34.
У поступку у управним споровима сходно се примењују одредбе члана 29. овог закона.
Измене: 61/2005
У осталим поступцима
Члан 35.
Када је у ванпарничном поступку, у стечајном поступку и у поступку реорганизације за плаћање таксе меродавна вредност захтева, за њено утврђивање ће се сходно примењивати одредбе чл. 21. до 28. овог закона, ако у Таксеној тарифи није другачије одређено.
Измене: 61/2005, 91/2025
Промена вредности у току поступка
Члан 36.
Брисан је ранији став 1. (види члан 17. Закона-91/2025-31)
Ако се у смислу члана 29. овог закона утврди нова вредност, као основ за плаћање таксе узима се та нова вредност и то од дана када се решење суда о томе саопшти странкама.
Када се вредност промени због преиначења захтева или због тога што је захтев делимично решен, као вредност за плаћање таксе узима се промењена вредност и то за све поднеске и радње учињене после такве промене.
Ако је изјаву о промени вредности странка дала у поднеску и такса за тај поднесак плаћа се по промењеној вредности.
Ако се правним леком, односно приговором против решења о извршењу одлука побије само у једном делу, за плаћање таксе за правни лек, односно приговор, узима се вредност само побијаног дела.
Ако правни лек, улажу обе странке, такса за правни лек одређује се посебно за сваку странку према вредности оног дела одлуке који се правним леком побија.
У статусним споровима, у споровима за утврђивање и у споровима у којима се тужбени захтев не односи на новчани износ, за плаћање таксе за правни лек, меродавна је вредност према којој је плаћена такса за тужбу.
За правни лек који се улаже само против одлуке о трошковима поступка или одлуке о споредним тражењима, такса се плаћа само према износу трошкова поступка или износа споредних тражења.
Измене: 93/2012
IV Поступак за наплату неплаћене таксе
Члан 37.
Суд доставља странци налог за плаћање судске таксе по настанку таксене обавезе.
Налог из става 1. овог члана садржи рок за плаћање таксе, износ таксене обавезе, податке о рачуну за уплату таксе и поуку о последицама неплаћања таксе у року, као и обавештење о дужности достављања доказа о извршеној уплати таксе.
Ако странка у поступку има пуномоћника, налог за плаћање таксе доставиће се њеном пуномоћнику.
Измене: 91/2025
Члан 38.
Ако укупан износ такса које је таксени обвезник дужан да плати премашује 1/3 његових месечних примања, суд може, на захтев таксеног обвезника, решењем одредити да таксену обавезу измири у ратама и то највише у шест месечних рата.
Измене: 91/2025
Члан 39.
Ако поступак није окончан до закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева, тужилац је дужан да плати таксу за тужбу, а тужени таксу за противтужбу која је поднета до закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу у року од осам дана од дана закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу. Такса за противтужбу која је поднета после закључења првог рочишта за главну расправу плаћа се у року од осам дана од дана подношења противтужбе.
Ако се поступак оконча пре закључења првог рочишта за главну расправу, решењем о одбацивању тужбе или решењем о повлачењу тужбе или решењем о обустави или пресудом због пропуштања или пресудом због изостанка или пресудом без одржавања расправе, тужилац је дужан да плати таксу за тужбу у року од осам дана од дана достављања одлуке којом се поступак окончава.
Такса за одговор на тужбу плаћа се у року од осам дана од дана достављања правоснажне одлуке.
Таксе за предлог за одређивање привремене мере обезбеђења и предлог за обезбеђење доказа који су поднети до закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу плаћају се у року од осам дана од дана закључења припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу. Таксе за предлог за одређивање привремене мере обезбеђења и предлог за обезбеђење доказа који су поднети после закључења првог рочишта за главну расправу плаћају се у року од осам дана од дана подношења предлога.
Такса за предлог за враћање у пређашње стање плаћа се у року од три дана од дана подношења предлога за враћање у пређашње стање.
Такса за жалбу, одговор на жалбу, ревизију, одговор на ревизију или предлог за понављање поступка плаћа се у року од осам дана од дана подношења жалбе, одговора на жалбу, ревизије, одговора на ревизију или предлога за понављање поступка.
Такса за пресуду, решење или судско поравнање плаћа се у року од осам дана од дана достављања пресуде, односно решења или закључења судског поравнања.
Такса се не плаћа за пресуду на основу признања, пресуду на основу одрицања, решење или судско поравнање који су донети, односно које је закључено најкасније на дан закључења првог рочишта за главну расправу.
Измене: 91/2025
Члан 40.
Ако физичко лице, као таксени обвезник, не плати таксу у року одређеном у члану 37. овог закона, суд у наредних пет дана доноси решење о извршењу у коме обавезује таксеног обвезника да у року од пет дана од дана пријема решења плати дуговану таксу и казнену таксу од 50% од висине таксе и у коме не одређује средство и предмет извршења, и решење о извршењу доставља јавном извршитељу, а у спису забележава да је решење достављено јавном извршитељу. Уз решење о извршењу суд прилаже и доказ о томе да је таксеном обвезнику достављен налог. Јавни извршитељ доставља решење о извршењу таксеном обвезнику.
Редовни правни лек против решења о извршењу, који може да се изјави у року од осам дана од дана достављања решења, не одлаже извршење решења.
Поступак извршења спроводи се према закону којим се уређује извршење и обезбеђење.
Јавног извршитеља који спроводи извршење одређује председник суда, тако што решење о извршењу доставља јавном извршитељу чије се седиште налази на подручју суда који је донео решење о извршењу, а ако више јавних извршитеља има седиште на подручју тог суда, решења о извршењу достављају се равномерно, према редоследу по коме су јавни извршитељи уписани у Именик јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља.
Од средстава остварених наплатом таксе јавни извршитељ на име награде задржава за себе 10% наплаћене вредности таксе и казнене таксе, остатак уплаћује на рачун прописан за наплату судских такси, а трошкове извршења наплаћује од таксеног обвезника.
Суд не плаћа предујам јавном извршитељу.
Измене: 91/2025
Члан 41.
Кад је таксени обвезник привредно друштво, друго правно лице или предузетник суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе и решење ће ради извршења доставити банци код које се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.
Против решења из става 1. овог члана привредно друштво, друго правно лице или предузетник може изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не задржава наплату таксе.
Није дозвољена жалба ако је решење из става 1. овог члана донео Врховни суд.
Измене: 61/2005, 31/2009, 91/2025
Члан 42.
Брисан је (види члан 23. Закона-91/2025-31)
V Повраћај таксе
Члан 43.
Лице које је платило таксу коју уопште није било дужно да плати или је платило таксу у износу већем од прописаног, као и лице које је платило таксу за судску радњу, а та радња из било ког разлога није извршена, има право на повраћај таксе.
Лице које је платило таксу за судску радњу која није извршена има право да тражи повраћај таксе за неизвршену радњу, али не и за поднесак којим је захтевало њено извршење.
Члан 44.
Захтев за повраћај таксе подноси се суду који је решавао у првом степену и то у року од 30 дана од дана када је такса погрешно плаћена, односно од дана сазнања да судска радња није извршена, а најкасније у року од шест месеци од дана када је такса плаћена.
Ако усвоји захтев, суд доноси решење о повраћају таксе и доставља га Управи за трезор, ради извршења.
Измене: 31/2009, 106/2015
Члан 45.
Брисан је (види члан 5. Закона-106/2015-63)
Члан 46.
Брисан је (види члан 24. Закона-91/2025-31)
Члан 47.
У поступку за повраћај таксе не плаћа се такса.
VI Малопродаја таксених марака
Члан 48.
Малопродају судских таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица (у даљем тексту: овлашћени продавци).
Овлашћење за продају судских таксених марака даје Влада, на предлог министарства надлежног за послове правосуђа.
Изглед судских таксених марака, поступак израде, дистрибуција и располагање судским таксеним маркама ближе се уређују прописом министра надлежног за послове правосуђа.
Измене: 106/2015
Члан 49.
Овлашћење из члана 48. став 2. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје.
Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем.
Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана Влада, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.
Измене: 106/2015
Члан 50.
Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.
VII Начин коришћења дела средстава од наплаћених судских такса
Члан 51.
Наплаћене таксе приход су буџета Републике Србије.
Од наплаћених такси 40% расподељује се за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 30% за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву и запослених у заводима за извршење кривичних санкција без бенефицираног радног стажа са средњом стручном спремом, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом.
Измене: 91/2025
VIII Прелазне и завршне одредбе
Члан 52.
За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.
Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.
Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.
Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.
Члан 53.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о судским таксама („Службени гласник РС”, бр. 11/92, 20/93, 47/93 и 67/93) и Уредба о валоризацији судских такса („Службени гласник РС”, број 8/94).
Члан 54.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Одредбе које нису унете у пречишћен текст
Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама: „Службени гласник РС”, број 31/2009-92
Члан 47.
Одредбе члана 11. став 2. и чл. 33. и 46. овог закона примењиваће се од дана почетка примене Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, број 116/08).
Члан 48.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама: „Службени гласник РС”, број 106/2015-63
Члан 13.
Овлашћења за продају добијена на основу члана 48. Закона о судским таксама („Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 – др. закон, 31/09, 101/11, 93/12 и 93/14), престају да важе 1. јануара 2016. године.
Пропис из члана 7. овог закона донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 14.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 1, чл. 3–6, члана 7. (новелирани члан 48. ст. 1. и 2) и члана 8. овог закона које ступају на снагу 1. јануара 2016. године.
Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама: „Службени гласник РС”, број 95/2018-338
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2019. године.
Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама: „Службени гласник РС”, број 91/2025-31
Члан 27.
За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.
Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.
Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.
Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.
Члан 28.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
НАПОМЕНА ИЗДАВАЧА: Законом о изменама и допунама Закона о судским таксама („Службени гласник РС”, број 91/2025) Таксена тарифа је замењена новом Таксеном тарифом (види члан 26. Закона – 91/2025-31).
ТАКСЕНА ТАРИФА I. ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК 1. Поднесци
Члан 1.
(1) За тужбу и противтужбу поднету пред судом опште надлежности плаћа се према вредности предмета спора:
– до 10.000 динара вредности – 2.800 динара;
– преко 10.000 до 100.000 динара вредности – 2.800 динара увећано за 4% од вредности предмета спора;
– преко 100.000 до 500.000 динара вредности – 11.000 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;
– преко 500.000 до 1.000.000 динара вредности – 32.000 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;
– преко 1.000.000 динара вредности – 53.000 динара увећано за 0,5% од вредности спора, а највише 105.000 динара.
(2) За тужбу и противтужбу поднету пред привредним судом плаћа се према вредности спора:
– до 10.000 динара вредности – 5.000 динара;
– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 5.000 динара увећано за 6% од вредности предмета спора;
– од 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 17.000 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;
– од 1.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 60.000 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;
– преко 10.000.000 динара вредности – 275.000 динара увећано за 0,5% од вредности предмета спора, а највише 420.000 динара.
(3) За предлог да се одреди извршење на основу извршне или веродостојне исправе, за предлог за обезбеђење, за приговор и жалбу поднете у поступку побијања решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решења о обезбеђењу, за предлог за обезбеђење доказа, за одговор на тужбу и за одговор на жалбу или ревизију, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја. Ако је за спровођење извршења надлежан јавни извршитељ, за предлог да се одреди извршење на основу извршне или веродостојне исправе или обезбеђење и за приговор и жалбу, плаћа се трећина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се трећина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(4) За жалбу против пресуде или решења и за жалбу против решења у споровима због сметања поседа, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.
(5) За ревизију против пресуде или решења и за предлог за понављање поступка плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја, а ако се ревизијом, односно предлогом за понављање поступка побија одлука привредног суда – плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.
(6) За предлог да се призна одлука страног суда и за жалбу против решења по предлогу плаћа се такса у износу од 2.800 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом у износу од 27.000 динара.
(7) За жалбу против решења којим се одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја, али не више од 2.800 динара, односно не више од 27.000 динара у поступку пред привредним судом.
(8) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.
Напомена:
1. Кад брачни другови споразумно траже развод брака плаћа се једна такса за тужбу.
2. За тужбу у којој је стављен предлог за издавање платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
3. Ако је поднесак примљен на записник код суда, укључујући и поднеске који су примљени на записник у току расправе, плаћа се такса предвиђена за односни поднесак; неће се наплаћивати посебна такса за преписивање из тарифног броја 26, ако је записник требало сачинити у више примерака.
4. Кад је већ у тужби стављен предлог за одређивање привремене мере обезбеђења плаћа се поред таксе за тужбу и такса за предлог, изузев ако је предложено одређивање привремене мере обезбеђења у споровима за развод брака или у споровима за издржавање деце.
5. За предлог да се одреди извршење или обезбеђење плаћа се једна такса и када се предлаже више средстава извршења, односно обезбеђења, без обзира да ли истовремено или накнадно.
6. За жалбу против решења првостепеног суда плаћа се такса само онда ако се жалбом побија решење које подлеже плаћању таксе по тарифном броју 2.
7. Отказ пословне просторије сматра се тужбом у погледу наплате таксе и за тај отказ плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
8. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односи на новчано потраживање.
9. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за предлоге уз поднеске, не плаћа се такса.
2. Одлуке
Члан 2.
(1) За првостепену пресуду и за решење у споровима због сметања поседа плаћа се према вредности предмета спора такса из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) тарифног броја 1.
(2) За пресуду због пропуштања и за пресуду на основу признања, односно одрицања, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(3) За решење о одбацивању тужбе плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 15.000 динара, односно не више од 27.000 динара у поступку пред привредним судом.
(4) За решење о издавању платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(5) За решење донето по предлогу за обезбеђење и за решење донето по приговору против решења које је донето по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а за решење о извршењу које је донето на основу иностраних извршних исправа плаћа се пуна такса из става (1) овог тарифног броја. Ако је за спровођење извршења надлежан јавни извршитељ, за решење донето по предлогу за обезбеђење и за решење донето по приговору против решења које је донето по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе плаћа се трећина таксе из става (1) овог тарифног броја, а за решење о извршењу које је донето на основу иностраних извршних исправа плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(6) За решење којим се усваја, одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 2.800 динара, односно не више од 27.000 динара у поступку пред привредним судом.
(7) За решење о предлогу за признање и извршење одлуке иностраног суда или арбитраже плаћа се такса од 2.800 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом плаћа се 27.000 динара.
(8) За решење о трошковима поступка, кад се о њима одвојено одлучује, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.
(9) За одлуке другостепеног суда по жалбама на првостепене одлуке наведене у ст. (1)–(8) овог тарифног броја плаћа се такса као за првостепену одлуку, изузев ако се одлуком другостепеног суда жалба одбацује или ако се првостепена одлука укида, у ком случају се не плаћа такса.
(10) За одлуку суда по ванредним правним средствима плаћа се трострука такса из овог тарифног броја, изузев ако је том одлуком одбачено ванредно правно средство или ако је одлука суда нижег степена укинута, у ком случају се такса не плаћа.
(11) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.
Напомена:
1. Обавеза плаћања таксе за првостепену одлуку не зависи од тога да ли је одлука постала правоснажна.
2. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју не плаћа се такса.
3. Ако виши суд укине одлуку и предмет упути на ново расправљање, плаћена такса за укинуту одлуку урачунава се у таксу за нову одлуку или за поравнање. Исто тако, урачунаће се такса плаћена за првостепену одлуку која је укинута поводом усвајања предлога за повраћај у пређашње стање или предлога за понављање поступка у таксу за нову одлуку која буде донета после повраћаја у пређашње стање, односно понављања поступка. У случају урачунавања, ако је такса плаћена за прву одлуку већа од таксе коју треба платити за другу одлуку или за поравнање неће се враћати разлика између ових такса.
4. За допунску пресуду или решење неће се плаћати такса ако је за одлуку која је допуњена плаћена такса према пуној вредности спора. Такође се неће плаћати такса за доношење одлуке којом се врши накнадна исправка раније донете одлуке.
5. Ако је у току парнице донета међупресуда, плаћа се такса на пуни износ вредности предмета спора. У таквом случају неће се плаћати такса за коначну одлуку која буде донета после међупресуде.
6. Ако је у току парнице донета делимична пресуда, плаћа се такса према вредности захтева о коме је одлучено. За коначну одлуку плаћа се такса према вредности остатка спорног предмета који није обухваћен делимичном пресудом.
7. Такса за платни налог урачунава се у таксу за одлуку суда која буде донета поводом приговора против платног налога и у таксу за поравнање, сразмерно вредности приговореног дела.
Ако је такса за одлуку донета поводом приговора против платног налога већа од таксе плаћене за одлуку по предлогу за издавање платног налога, односно налога за исељење из пословних просторија, наплатиће се разлика, а ако је мања, разлика се неће враћати.
8. Такса за одлуку по предлогу за обезбеђење, као и такса за одлуку поводом тужбе у којој је стављен предлог за издавање платног налога, плаћа се приликом подношења предлога, односно тужбе.
9. За решење о обезбеђењу, плаћа се једна такса, без обзира да ли је одлучено о више средстава извршења, односно обезбеђења и без обзира да ли истовремено или накнадно.
10. За првостепену пресуду која је донета у вези са противтужбом плаћа се такса као да је о противтужби посебно расправљано.
11. Ако је више парница спојено ради заједничког расправљања, такса за пресуду плаћа се посебно за сваку парницу, као да не постоји спајање више парница.
12. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односио на новчано потраживање.
3. Поравнања
Члан 3.
(1) За судско поравнање у току првостепеног поступка плаћа се, према вредности на коју су се странке поравнале, половина таксе из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) тарифног броја 1.
(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.
II. ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК А. Опште одредбе
Члан 4.
(1) За предлог да се покрене поступак у ванпарничним стварима које нису обухваћене посебним одредбама којим се прописује плаћање такси у појединим врстама ванпарничног поступка, плаћа се такса у износу од 700 динара.
(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се такса у износу од 700 динара.
Напомена:
У свим ванпарничним поступцима сходно се примењују одредбе из напомене број 9. уз тарифни број 1.
Члан 5.
За коначну одлуку првостепеног суда у ванпарничним стварима из тарифног броја 4. плаћа се такса у износу од 700 динара.
Напомена:
1. У свим ванпарничним стварима примењиваће се сходно одредбе из напомене бр. 1, 2. и 3. уз тарифни број 2.
2. Ако се одлука односи на лице нестало у рату, не плаћа се такса за одлуку суда, као ни такса из тарифног броја 4.
Члан 6.
За судска поравнања у свим ванпарничним стварима, плаћа се такса предвиђена у тарифном броју 3, али она не може бити већа него што је прописано за одлуку у тарифном броју 5.
Б. Посебне одредбе за поједине врсте ванпарничног поступка 1. Поступак за расправљање заоставштине
Члан 7.
За расправљање заоставштине у првостепеном поступку плаћа се паушална такса у износу од 2.000 до 75.000 динара.
Напомена:
1. Паушална такса плаћа се само ако је оставински поступак завршен доношењем решења о наслеђивању.
2. Паушална такса плаћа се када решење о наслеђивању постане правоснажно, односно у року од 15 дана од дана доставе налога за плаћање таксе по члану 37. овог закона.
3. Суд утврђује вредност меродавну за одмеравање паушалне таксе по слободној оцени, на основу изјава наследника и података које су поднели.
4. Паушалну таксу плаћају наследници у сразмери наслеђених делова.
5. Плаћа се такса као за поравнање (тарифни број 6) уместо посебне таксе за деобу, ако наследници споразумно предложе деобу и споразум о деоби буде унет у решење о наслеђивању.
6. За предлог да се спроведе расправа заоставштине и за друге поднеске у току оставинског поступка, не плаћа се такса.
Члан 8.
За жалбу против решења о наслеђу или о испоруци плаћа се такса из тарифног броја 7.
2. Поступак састављања и чувања тестамента
Члан 9.
За састављање судског тестамента и међународног тестамента, као и за чување или опозив тестамента у суду, плаћа се по 2.000 динара.
Напомена:
1. Такса из овог тарифног броја плаћа се без обзира да ли је тестамент састављен, односно опозван у судској згради или ван ње.
2. За чување тестамента плаћа се такса без обзира где је тестамент сачињен. Ако се у истом тренутку стари тестамент замењује новим, неће се плаћати ни такса за враћање тестамента.
3. Не плаћа се такса за чување исправа о усменом тестаменту, нити за давање изјаве сведока усменог тестамента о завештаочевој последњој вољи.
4. Не плаћа се такса за опозивање, ако се доцнијим тестаментом опозива ранији и уједно саставља нови тестамент.
5. Не плаћа се такса за предлог да се предузму радње из овог тарифног броја.
3. Поступак за деобу
Члан 10.
За предлог да се спроведе деоба заједничке ствари или имовине, за одлуку по предлогу за деобу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 2.800 динара.
Напомена:
За деобу у оставинском поступку не плаћа се такса из овог тарифног броја под условом наведеним у напомени под бројем 5. уз тарифни број 7.
4. Поступак за уређење међа (граница)
Члан 11.
За предлог за уређење међа, за одлуку по предлогу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 2.800 динара.
5. Поступак за судски поништај исправа (амортизација)
Члан 12.
(1) За предлог да се спроведе поступак за поништај исправе и за жалбу против одлуке о предлогу, плаћа се по 2.000 динара.
(2) За одлуку по предлогу плаћа се такса према вредности исправе, и то:
– до 5.000 динара вредности – 2.000 динара;
– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 2.000 динара увећано за 4% вредности исправе;
– преко 20.000 до 50.000 динара вредности – 3.500 динара увећано за 2% вредности исправе;
– преко 50.000 динара вредности – 6.000 динара увећано за 1% вредности исправе, а највише 15.000 динара.
(3) Ако на исправи није означена вредност, плаћа се 2.000 динара.
Напомена:
Вредност исправе одређује се према њеној номиналној вредности.
6. Поступак овере потписа, рукописа, преписа и превода
Члан 13.
(1) Плаћа се 300 динара за:
1. оверу потписа, односно рукописа,
2. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у земљи,
3. оверу рукописа, за сваки лист рукописа формата А4,
4. оверу преписа или фотокопије, за сваки лист формата А4.
(2) Плаћа се 600 динара за:
1. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у иностранству,
2. оверу потписа на пуномоћју.
(3) 1. За молбу, усмену или писмену, којом се тражи овера потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству, плаћа се 300 динара,
2. За оверу потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству плаћа се 2.800 динара.
Напомена:
1. Потписи на исправи коју издају правна лица сматрају се као један потпис, ако су прописима или правилима за потписивање овлашћена два или више лица.
2. За молбу којом се тражи овера потписа или отиска прста на исправи, плаћа се једна такса без обзира колико се потписа на исправи оверава.
3. Кад странка преда суду у току поступка прост препис на коме радник суда својим потписом потврди да је видео изворник, за такву потврду плаћа се 50% из става (1) овог тарифног броја.
4. Таксу за оверу потписа, рукописа или преписа плаћа лице које тражи оверу. Пре него што такса буде плаћена, не сме се извршити овера.
5. У потврди о овери преписа треба означити са колико је таксе таксиран изворник исправе чији се препис оверава.
6. Такса за оверу потписа, рукописа и преписа лепи се на самој молби којом је овера тражена, а у случају усмене молбе на самој исправи, односно примерку преписа који остаје код суда. На исти се начин поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.
7. За оверу потписа и печата плаћа се једна такса.
8. Ако се једном молбом тражи овера потписа на више исправа или овера више рукописа или преписа, плаћа се такса за молбу онолико пута колико има исправа, односно преписа или рукописа.
9. Такса из става (3) тачка 1. овог тарифног броја плаћа се на вредност означену у уговору. Ако је вредност уговора процењива али није означена, за оверу потписа на уговору плаћа се двострука такса из става (3) тачка 2. овог тарифног броја.
10. Ако се оверава препис исправе писане на страном језику, плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја.
11. За оверу потписа на пуномоћјима из става (2) тачка 2. овог тарифног броја, и за оверу потписа на уговорима из става (3) овог тарифног броја плаћа се једна такса, без обзира да ли се оверава један или више потписа на пуномоћју, односно уговору и без обзира колико се примерака уговора оверава.
7. Поступак сачињавања правних послова који имају облик јавнобележничког записа
Члан 14.
(1) За сачињавање правних послова који имају облик јавнобележничког записа плаћа се такса према вредности имовине која је предмет правног посла, и то:
– до 600.000 динара вредности – 9.000 динара;
– преко 600.000 до 2.500.000 динара вредности – 15.000 динара;
– преко 2.500.000 до 5.000.000 динара вредности – 21.000 динара;
– преко 5.000.000 до 7.000.000 динара вредности – 30.000 динара;
– преко 7.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 36.000 динара;
– преко 10.000.000 до 14.000.000 динара вредности – 42.000 динара;
– преко 14.000.000 динара вредности – 42.000 динара увећано за 1.500 динара за сваких започетих 1.000.000 динара вредности, а највише до 600.000 динара.
(2) За сачињавање јавнобележничког записа уговора о поклону између родитеља, као поклонодавца и детета, као поклонопримца, када је предмет поклона непокретност, плаћа се 50% од таксе из става (1) овог тарифног броја.
(3) Ако се правни посао у облику јавнобележничког записа сачињава за више странака, такса се увећава 1.500 динара за трећу и сваку наредну странку, али највише до 50% од таксе из става (1) овог тарифног броја.
Напомена:
1. За сачињавање правних послова који имају облик јавнобележничког записа када је предмет правног посла располагање непокретностима, деоба заједничке имовине супружника или ванбрачних партнера, уговора о имовинским односима између супружника или ванбрачних партнера, уступања или расподеле имовине за живота, обећање поклона или уговора о поклону за случај смрти и уговора о доживотном издржавању, као основ за одређивање таксе узима се укупна вредност имовине која је предмет правног посла.
2. За захтев којим се тражи сачињавање правног посла у облику јавнобележничког записа из овог тарифног броја не плаћа се посебна такса.
3. За оверу сачињеног јавнобележничког записа, као и за издавање отправака и преписа ако се они издају непосредно по сачињавању јавнобележничког записа не плаћа се посебна такса.
4. За сачињавање предуговора, допуне или раскида постојећег уговора у облику јавнобележничког записа плаћа се 50% од таксе из овог тарифног броја.
5. Таксу из овог тарифног броја, ако има више странака, плаћају странке солидарно.
III. ТАКСЕ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ И ПОСТУПКУ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ 1. Поднесци
Члан 15.
(1) За предлог за покретање стечајног поступка, за подношење плана реорганизације и за пријаву поверилаца у стечајном поступку плаћа се према вредности потраживања:
– до 250.000 динара вредности – 2.000 динара;
– преко 250.000 динара вредности – 2.000 динара, увећано за 1% вредности потраживања, а највише 7.000 динара;
(2) За жалбу против одлуке стечајног већа плаћа се 2.000 динара.
Напомена:
1. Као основ за плаћање таксе за пријаве поверилаца узима се износ тражбине коју поверилац пријављује, при чему ће се узети да условљена тражбина није условљена, а ако један поверилац пријави више тражбина, такса се плаћа на укупни износ тих тражбина.
2. Такса се не плаћа:
- 1) за поднеске стечајног управника,
- 2) за поднеске који нису означени у овом тарифном броју и за прилоге уз поднеске.
2. Паушална такса
Члан 16.
Паушална такса се плаћа:
(1) у стечајном поступку од збира износа који су употребљени или су на располагању за подмирење дугова стечајне масе, од 2.800 до 30.000 динара,
(2) за реорганизацију од износа за који је усвојен план реорганизације, од 2.800 до 30.000 динара.
Напомена:
1. Паушална такса се сматра трошковима стечајног поступка и одређује је суд по окончању поступка, а дужан је платити стечајни управник по правоснажности решења о главној деоби.
2. Паушалну таксу за реорганизацију плаћа правно лице чији је план реорганизације усвојен.
3. Паушална такса по овом тарифном броју плаћа се у року од осам дана од доставе налога за плаћање таксе по члану 37. овог закона.
IV. УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР 1. Пријаве
Члан 17.
За сваку пријаву за упис у судски регистар, плаћа се 1.000 динара.
Напомена:
Ако се једном пријавом тражи више уписа за исти субјекат уписа плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.
2. Упис у судски регистар
Члан 18.
(1) За решење донето по пријави за упис оснивања субјекта уписа плаћа се 2.800 динара.
(2) За решења донета по пријавама за остале врсте уписа који нису наведени у ставу (1) овог тарифног броја плаћа се 1.000 динара.
(3) За жалбу на решење донето у поступку уписа из ст. (1) и (2) овог тарифног броја плаћа се 1.000 динара.
(4) За захтев за брисање уписа из судског регистра плаћа се 1.000 динара.
(5) За решење по захтеву за брисање уписа плаћа се 1.000 динара.
Напомена:
Ако се једним поднеском тражи више уписа, плаћа се такса за сваки упис посебно.
3. Објављивање
Члан 19.
За достављање уписаних података ради објављивања у службеном гласилу плаћа се 1.000 динара.
Напомена:
За објављивање података чије је уписивање тражено једним поднеском, плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.
V. КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПО ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ 1. Поднесци
Члан 20.
(1) За приватну тужбу и противтужбу, плаћа се по 2.000 динара.
(2) За захтев за понављање кривичног поступка, плаћа се 1.000 динара.
(3) За жалбу против пресуде и за жалбу против решења којим се изриче судска опомена, плаћа се по 1.000 динара.
Напомена:
1. Ако се кривични поступак води заједнички по више предмета нема утицаја на таксу што се један поднесак односи на више приватних тужилаца или на више окривљених, или што поднесак подноси више приватних тужилаца или више окривљених, или што поднесак обухвата више кривичних дела једног окривљеног.
2. За поднесак којим се кривични поступак проширује на друга кривична дела, истог окривљеног, за која се гони по приватној тужби, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.
3. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.
2. Одлуке
Члан 21.
За пресуду и за решење којим се изриче судска опомена плаћа се 2.000 динара, а за остала решења којима се окончава поступак плаћа се 1.000 динара.
Напомена:
1. Такса за пресуду плаћа се само једном, без обзира на број приватних тужилаца и број кривичних дела која су обухваћена једном пресудом.
2. Ако су за више кривичних дела једног истог учиниоца услед раздвајања поступка донете посебне пресуде од стране истог суда, плаћа се такса за пресуду само једанпут.
3. Ако је пресудом одбијена тужба због ненадлежности суда, урачунаће се плаћена такса за ову пресуду у таксу за пресуду надлежног суда, али ако је такса која се урачунава већа, вишак се неће враћати. Ако се пресуда услед жалбе, предлога за повраћај у пређашње стање или понављање кривичног поступка укине, урачунаће се такса плаћена за укинуту одлуку у таксу за нову одлуку.
VI. ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК
Члан 22.
(1) За жалбу против пресуде и решења прекршајног суда плаћа се 2.000 динара.
(2) За захтев за понављање прекршајног поступка и захтев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде плаћа се 3.000 динара.
VII. УПРАВНИ СПОРОВИ 1. Поднесци
Члан 23.
(1) За тужбу којом се покреће управни спор у предметима непроцењиве вредности спора плаћа се најнижи износ таксе за тужбу прописан тарифним бројем 1.
(2) За тужбу у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се 1% од процењене вредности спора, односно вредности јавне набавке.
(3) За тужбу у предметима заштите конкуренције плаћа се 50.000 динара.
(4) За захтев за одлагање извршења у предметима непроцењиве вредности плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(5) За захтев за одлагање извршења у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(6) За захтев за одлагање извршења у предметима заштите конкуренције плаћа се половина таксе из става (3) овог тарифног броја.
(7) За приговор на одлуку судије појединца у предметима непроцењиве вредности плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(8) За приговор на одлуку судије појединца у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(9) За приговор на одлуку судије појединца у предметима заштите конкуренције плаћа се половина таксе из става (3) овог тарифног броја.
(10) За захтев за доношење одлуке у извршењу пресуде у предметима непроцењиве вредности плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(11) За захтев за доношење одлуке у извршењу пресуде у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(12) За захтев за доношење одлуке у извршењу пресуде у предметима заштите конкуренције плаћа се половина таксе из става (3) овог тарифног броја.
(13) За тужбу за понављање поступка у предметима непроцењиве вредности плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.
(14) За тужбу за понављање поступка у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.
(15) За тужбу за понављање поступка у предметима заштите конкуренције плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.
(16) За захтев за преиспитивање судске одлуке у предметима непроцењиве вредности плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја.
(17) За захтев за преиспитивање судске одлуке у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.
(18) За захтев за преиспитивање судске одлуке у предметима заштите конкуренције плаћа се двострука такса из става (3) овог тарифног броја.
Напомена:
1. Када је у тужби којом се покреће управни спор стављен и захтев за одлагање, плаћа се поред таксе за тужбу и такса за захтев за одлагање.
2. Ако је поднесак примљен на записник код суда, укључујући и поднеске који су примљени на записник у току расправе, плаћа се такса предвиђена за односни поднесак.
3. У предметима који су формирани раздвајањем тужбе, такса за тужбу се плаћа у основном предмету и предмету који је настао раздвајањем тужбе.
4. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за предлоге уз поднеске, не плаћа се такса.
2. Одлуке
Члан 24.
(1) За пресуду у предметима непроцењиве вредности плаћа се такса из става (1) тарифног броја 23.
(2) За пресуду у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се такса из става (2) тарифног броја 23.
(3) За пресуду у предметима заштите конкуренције плаћа се такса из става (3) тарифног броја 23.
(4) За решење о одбацивању тужбе у предметима непроцењиве вредности плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(5) За решење о одбацивању тужбе у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(6) За решење о одбацивању тужбе у предметима заштите конкуренције плаћа се половина таксе из става (3) овог тарифног броја.
(7) За решење по захтеву за одлагање извршења у предметима непроцењиве вредности плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(8) За решење по захтеву за одлагање извршења у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(9) За решење по захтеву за одлагање извршења у предметима заштите конкуренције плаћа се половина таксе из става (3) овог тарифног броја.
(10) За решење по приговору на одлуку судије појединца у предметима непроцењиве вредности плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.
(11) За решење по приговору на одлуку судије појединца у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.
(12) За решење по приговору на одлуку судије појединца у предметима заштите конкуренције плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.
(13) За одлуку по захтеву за доношење одлуке у извршењу пресуде у предметима непроцењиве вредности плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
(14) За одлуку по захтеву за доношење одлуке у извршењу пресуде у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.
(15) За одлуку по захтеву за доношење одлуке у извршењу пресуде у предметима заштите конкуренције плаћа се половина таксе из става (3) овог тарифног броја.
(16) За одлуку по тужби за понављање поступка у предметима непроцењиве вредности плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.
(17) За одлуку по тужби за понављање поступка у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.
(18) За одлуку по тужби за понављање поступка у предметима заштите конкуренције плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.
(19) За одлуку по захтеву за преиспитивање судске одлуке у предметима непроцењиве вредности плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја.
(20) За одлуку по захтеву за преиспитивање судске одлуке у предметима процењиве вредности спора и предметима јавних набавки плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.
(21) За одлуку по захтеву за преиспитивање судске одлуке у предметима заштите конкуренције плаћа се двострука такса из става (3) овог тарифног броја.
Напомена:
1. Такса за одлуку се плаћа само за одбијајућу и одбацујућу одлуку.
2. Ако је више управних спорова спојено ради заједничког расправљања, такса за пресуду плаћа се посебно за сваки управни спор, као да не постоји спајање више управних спорова.
3. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју, не плаћа се такса.
VIII. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ 1. Судска уверења и потврде
Члан 25.
За уверења, плаћа се 300 динара.
Напомена:
1. Ако се једним уверењем посведочава више чињеница, особина, односа или околности, плаћа се једна такса.
2. За потврду да је такса плаћена, издату у облику уверења, плаћа се такса по овом тарифном броју. Не плаћа се такса, ако се издаје само признаница о плаћеној такси.
3. Не плаћа се такса из овог тарифног броја за потврде које суд издаје странци, сведоку, вештаку, преводиоцу или тумачу да су присуствовали рочишту, односно претресу, ако су они били обавезни да присуствују и ако им та потврда служи искључиво ради правдања изостанка са рада.
4. За потврду о правоснажности или извршности која се ставља на препис судске одлуке, не плаћа се такса.
5. Такса за уверење лепи се на самом поднеску којим се тражи издавање уверења.
6. Ако се уверење издаје у два или више примерака за други и сваки даљи примерак плаћа се половина таксе из овог тарифног броја.
7. Таксу по овом тарифном броју плаћа лице које тражи издавање уверења, а уверење се не сме издати док такса не буде плаћена.
2. Преписи
Члан 26.
(1) За преписивање судских аката, аката из збирке исправа, као и јавнотужилачких аката, које је суд, односно јавно тужилаштво извршило на захтев странке, плаћа се 40 динара по страници текста изворника.
(2) Под преписом у смислу става (1) овог тарифног броја подразумева се и фотокопирање или штампање из меморије рачунара или писаће машине.
Напомена:
1. Такса за препис лепи се на самој молби којом је тражено преписивање, а у случају усмене молбе, на спису. Такса за захтев за препис лепи се такође на самом захтеву (молби), односно на спису, ако је молба усмена.
2. Ако се преписивање врши на страном језику плаћа се такса у троструком износу од прописане у овом тарифном броју.
3. За препис расправног записника који је израђен истовремено са састављањем самог изворника, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.
3. Судски депозити
Члан 27.
За чување (депозит) новца, ствари и вредносних папира на захтев странке, плаћа се годишње 2% од вредности депонованих ствари.
Напомена:
1. Ова такса не плаћа се на депозит који се полаже на захтев државних органа, ако се подигне у року.
2. Такса се плаћа за прву годину унапред, а за остале године приликом подизања депозита. Започета година рачуна се као цела. У случају преноса депозита из једног у други суд, а на захтев депонента, за пренос се плаћа износ једногодишње таксе.
3. Ако се вредност ствари не може проценити по њиховој природи, извршиће се процена од стране вештака на трошак депонента.
4. За писмени или усмени захтев да се приме на чување новац, ствари или вредносни папири, не плаћа се такса.
4. Протести
Члан 28.
(1) За усмену или писмену молбу за протест менице, чека (и других исправа или уговора) због неакцептирања, неисплате или неиспуњења, плаћа се 200 динара.
(2) За протест се плаћа према вредности:
– до 5.000 динара вредности – 400 динара;
– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 400 динара увећано за 2% вредности;
– преко 20.000 динара вредности – 2.000 динара увећано за 1% вредности, а највише 7.000 динара.
Напомена:
1. Такса из овог тарифног броја плаћа се на протесте који се подносе по прописима о меници и чеку, као и на замене протеста. Такса за протест лепи се на самој молби којом је тражен протест, а у случају усмене молбе, на препис протеста који остаје код суда. На исти начин се поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.
2. Ако се једном молбом тражи више протеста, односно замена протеста, плаћа се једна такса за молбу, али се и у том случају плаћа посебна такса за сваки протест, односно замену протеста.
5. Остали предмети
Члан 29.
(1) За предлог странке да суд постави судију или председника избраног суда, плаћа се 1.000 динара.
(2) За предлог о изузећу судије избраног суда, плаћа се 1.000 динара.
(3) За издавање потврде о правоснажности или извршности пресуде избраног суда, плаћа се 2.000 динара.
Напомена:
Не плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја ако је предлог за постављање председника избраног суда поднео избрани судија.
Члан 30.
За одлуку којом се одбацује или одбија захтев за изузеће судије, судије поротника, председника суда, главног јавног тужиоца, јавног тужиоца и других службених лица, плаћа се такса у износу од 1.000 динара.
Члан 31.
(1) За молбу којом се тражи одлагање извршења кривичне санкције, плаћа се 1.500 динара.
(2) За одлуку првостепеног суда, по молби плаћа се 3.000 динара.
(3) За жалбу на одлуку првостепеног суда плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.