Закон о ванпарничном поступку / Правосуђе, казнено законодавство и поступци
Члан 57.
(1) За умрло може се огласити лице:
а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година;
б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу;
в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности;
г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства.
(2) Рокови из тач. а) и б) рачунају се од дана када је по последњим вестима нестали несумњиво био жив, а ако се тај дан не може тачно утврдити, ти рокови почињу тећи завршетком месеца, односно године у којој је нестали по последњим вестима био жив.
Верзије овог члана
Члан није мењан од објављивања закона.
Закон о ванпарничном поступку: измене од 1982