Члан 64.

(1) У решењу којиме се нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, који се сматра као време смрти несталог.

(2) Као време смрти сматраће се дан за који се изведеним доказима утврди да је нестало лице умрло, односно дан који нестало лице вероватно није преживело. Ако не може да се утврди тај дан, сматра се да је смрт наступила првог дана по истеку рокова из члана 57. овог закона.