Закон о забрани дискриминације / Државно уређење
Правила о терету доказивања
Члан 45.
Ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив.
Уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени.
Свака странка може користити податке матичних евиденција и административних регистара ради доказивања чињеница у погледу којих сноси терет доказивања.
Одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на поступак пред Повереником.
Верзије овог члана
Важећи текст, од 1. 6. 2021.
Текст до 1. 6. 2021., замењен бројем 52/2021
32 измењених речи
Ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив. Уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени. Свака странка може користити податке матичних евиденција и административних регистара ради доказивања чињеница у погледу којих сноси терет доказивања. Одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на поступак пред Повереником.
Закон о забрани дискриминације: измене од 2009