Члан 20.

Ако за остваривање сврхе обраде није потребно, односно више није потребно да руковалац идентификује лице на које се подаци односе, руковалац није дужан да задржи, прибави или обради додатне информације ради идентификације тог лица само у циљу примене овог закона.

Ако је у случају из става 1. овог члана руковалац у могућности да предочи да не може да идентификује лице на које се подаци односе, дужан је да о томе на одговарајући начин информише то лице, ако је то могуће.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана не примењују се одредбе члана 26. ст. 1. до 4, члана 29, члана 30. ст. 1. до 5, члана 31. ст. 1. до 3, члана 33. ст. 1. и 2. и члана 36. ст. 1. до 4. овог закона, осим ако лице на које се подаци односе, у циљу остваривања права из тих чланова, достави додатне информације које омогућавају његову идентификацију.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не примењују се на обраду коју врше надлежни органи у посебне сврхе.