Закон о заштити података о личности / Државно уређење
Члан 22.
Ако обраду врше надлежни органи у посебне сврхе, руковалац је дужан да предузме разумне мере да би лицу на које се подаци односе пружио све информације из члана 25. овог закона, односно информације у вези са остваривањем права из чл. 27, 28, 32, 34, 35, 39. и 53. овог закона, на сажет, разумљив и лако доступан начин, коришћењем јасних и једноставних речи. Те информације се пружају на било који примерен начин, укључујући и електронским путем. По правилу, руковалац пружа информације у облику у којем је садржан захтев лица на које се подаци односе.
Руковалац је дужан да пружи помоћ лицу на које се подаци односе у остваривању његових права из чл. 27, 28, 32, 34, 35. и 39. овог закона.
Руковалац је дужан да лицу на које се подаци односе без одлагања у писменом облику пружи информације о поступању по његовом захтеву.
Руковалац пружа информације из члана 25. овог закона и поступа у складу са чл. 27, 28, 32, 34, 35, 39. и 53. овог закона без накнаде. Ако је захтев лица на које се подаци односе очигледно неоснован или претеран, а посебно ако се исти захтев учестало понавља, надлежни орган може да:
- 1) наплати нужне административне трошкове пружања информације, односно поступања по захтеву;
- 2) одбије да поступи по захтеву.
Терет доказивања да је захтев очигледно неоснован или претеран лежи на руковаоцу.
Ако руковалац оправдано сумња у идентитет лица које је поднело захтев из члана 27. или члана 32. овог закона, руковалац може да захтева достављање додатних информација неопходних за потврду идентитета тог лица.
Верзије овог члана
Члан није мењан од објављивања закона.
Закон о заштити података о личности: измене од 2018