Члан 40.

Права и обавезе из чл. 21, 23, 24, 26, чл. 29. до 31, члана 33, чл. 36. до 39. и члана 53, као и члана 5. овог закона ако се те одредбе односе на остваривање права и обавеза из чл. 21, 23, 24, 26, чл. 29. до 31, члана 33. и чл. 36. до 39. овог закона, могу се ограничити ако та ограничења не задиру у суштину основних права и слобода и ако то представља неопходну и сразмерну меру у демократском друштву за заштиту:

1. 1) националне безбедности;
2. 2) одбране;
3. 3) јавне безбедности;
4. 4) спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела, или извршење кривичних санкција, укључујући спречавање и заштиту од претњи по јавну безбедност;
5. 5) других важних општих јавних интереса, а посебно важних државних или финансијских интереса Републике Србије, укључујући монетарну политику, буџет, порески систем, јавно здравље и социјалну заштиту;
6. 6) независности правосуђа и судских поступака;
7. 7) спречавања, истраживања, откривања и гоњења за повреду професионалне етике;
8. 8) функције праћења, надзора или вршења регулаторне функције која је стално или повремено повезана са вршењем службених овлашћења у случајевима из тач. 1) до 5) и тачке 7) овог става;
9. 9) лица на које се подаци односе или права и слобода других лица;
10. 10) остваривања потраживања у грађанским стварима.

Приликом примене ограничења права и обавеза из става 1. овог члана морају се, према потреби, узети у обзир најмање:

1. 1) сврхе обраде или врсте обраде;
2. 2) врсте података о личности;
3. 3) обим ограничења;
4. 4) мере заштите у циљу спречавања злоупотребе, недозвољеног приступа или преноса података о личности;
5. 5) посебности руковаоца, односно врста руковаоца;
6. 6) рок чувања и мере заштите података о личности које се могу применити, с обзиром на природу, обим и сврху обраде или врсте обраде;
7. 7) ризици по права и слободе лица на које се подаци односе;
8. 8) право лица на које се односе подаци да буде информисано о ограничењу, осим ако то информисање онемогућава остваривање сврхе ограничења.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и у случају кад се обрада од стране надлежних органа не врши у посебне сврхе.