Члан 18.

Под обмањујућом пословном праксом, у смислу овог закона, сматра се пословна пракса трговца којом наводи или прети да наведе потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што му даје нетачна обавештења или стварањем општег утиска или на други начин, чак и када су обавештења која даје тачна, доводи или прети да доведе просечног потрошача у заблуду у погледу:

1. 1) постојања или природе производа;
2. 2) основних обележја производа, као што су обележја која се односе на доступност, предности, ризике, начин израде, састав, додатке који прате производ, помоћ која се потрошачима пружа после продаје и поступање по њиховим приговорима, начин и датум производње или пружања услуге, испоруку, подобност за употребу, начин употребе, количину, спецификацију, државу производње и државу порекла жига, очекиване резултате употребе или резултате спроведених тестова или провера производа;
3. 3) обавеза трговца и обима обавеза, разлога за одређено тржишно поступање и његове природе, означавања или указивања на лице које посредно или непосредно подржава или препоручује трговца или производ;
4. 4) цене или начина на који је обрачуната или постојања одређених погодности у погледу цене;
5. 5) потребе за сервисирањем, деловима, заменом или поправком;
6. 6) положаја, особина или права трговца или његовог заступника који се односе на његов идентитет или имовину, квалификације и статус, припадност или повезаност, својинска, права интелектуалне својине и одобрења којима располажу, награде или признања која су примили;
7. 7) права потрошача, укључујући права из члана 56. овог закона или ризика којима може да буде изложен.

Обмањујућа пословна пракса постоји ако трговац, узимајући у обзир све околности конкретног случаја, наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што:

1. 1) оглашава производ, укључујући упоредно оглашавање, на збуњујући начин којим се отежава разликовање производа од других производа, жигова, назива других производа или ознаке другог трговца;
2. 2) крши одредбе кодекса добре пословне праксе којем је приступио ако су те одредбе за трговца обавезујуће и проверљиве, као и ако је трговац истакао у својој пословној пракси да је обавезан таквим кодексом;
3. 3) ставља робу на тржиште Републике Србије уз тврдњу да је идентична роби стављеној на тржиште у државама чланицама ЕУ иако се та роба значајно разликује по саставу или обележјима, осим ако је то оправдано легитимним и објективним разлозима чије постојање се утврђује на основу тога да ли:

– је право трговца да прилагоди робу исте робне марке различитим тржиштима оправдано легитимним и објективним разлозима као што су прилагођавање посебним захтевима за ту врсту робе у складу са прописима, доступности одређених сировина или њиховом сезонском карактеру што утиче на садржину производа, примени добровољне стратегије за побољшање приступа здравој и нутритивно вредној храни, праву трговца да на различитим тржиштима понуди робу у паковањима различите тежине или запремине и др;

– су потрошачи обавештени о постојању разлика које су настале због легитимних и објективних чинилаца, као и да ли је обавештавање потрошача извршено тако да је омогућен једноставан приступ потребним информацијама;

– потрошачи могу лако да уоче разлике у роби које су настале због претходно наведених разлога имајући у виду доступност и прикладност информација које им пружа трговац, а које нису дате само на етикетама производа.