Члан 34.

Суд је дужан да пази на своју стварну и месну надлежност и да се, чим примети да није надлежан, решењем огласи ненадлежним и да по правноснажности тог решења, предмет упути надлежном суду.

Ако у току главног претреса суд установи да је за суђење надлежан нижи суд, неће упутити предмет том суду него ће сам спровести поступак и донети одлуку.

После потврђивања оптужнице, суд се не може огласити месно ненадлежним нити странке могу истицати приговор месне ненадлежности.

Суд који се огласио ненадлежним дужан је да предузме оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања.

Ако је решењем из става 1. овог члана одређено да предмет буде упућен непосредно вишем суду, о жалби против решења одлучује заједнички непосредно виши суд.