Члан 413.

Тужилац у завршној речи износи оцену доказа изведених на главном претресу, изводи закључке о чињеницама важним за одлуку, указује на одредбе кривичног и другог закона које би се имале применити, наводи олакшавајуће и отежавајуће околности које би требало узети у обзир приликом одлуке о кривичној санкцији и предлаже врсту и меру кривичне санкције.

Оштећени или његов законски заступник или пуномоћник у завршној речи може образложити имовинскоправни захтев и указати на доказе о томе да је оптужени учинио кривично дело.

Бранилац или сам оптужени у завршној речи може одговорити на наводе завршне речи тужиоца и оштећеног и изнети своје оцене о питањима из става 1. овог члана.

Оптужени који има браниоца има право да се на крају изјасни да ли прихвата завршну реч браниоца и да је исправи и допуни.

Кад оптужбу заступа више лица или има више бранилаца, садржај завршних речи се не сме понављати, а заступници оптужбе и браниоци дужни су да се, у циљу придржавања ове забране, договоре о подели задатака и о темама о којима ће говорити.

Председник већа може, после претходне опомене, прекинути лице које у својој завршној речи прекорачи одобрено време, или вређа јавни ред и морал, или вређа другога, или се упушта у понављање или излагање које очигледно није у вези са предметом, уз обавезу да у записнику о главном претресу наведе да је и због чега је завршна реч била прекинута.

После свих завршних речи, председник већа је дужан да упита да ли још неко од лица која имају право на завршну реч жели нешто да изјави.