Član 31.

Akt o primeni propisa izdaje i na internet stranici objavljuje inspekcija, odnosno nadležni organ ili organizacija ili organizaciona jedinica, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev fizičkog ili pravnog lica, u roku za davanje mišljenja utvrđenim zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Nadziranom subjektu koji je postupio prema aktu o primeni propisa ne može, u pogledu predmeta akta o primeni propisa, biti izrečena mera upravljena prema nadziranom subjektu.

Izuzetno, i u tom slučaju, može biti izrečena mera upravljena prema nadziranom subjektu:

1. 1) ako je, posle izdavanja akta o primeni propisa, promenjen propis tako da se drukčije uređuje predmet akta o primeni propisa, a na internet stranici je objavljeno obaveštenje o promeni propisa;
2. 2) ako je akt o primeni propisa bio netačan, a inspekcija ili drugi nadležni organ ili organizacija koja je izdala akt o primeni propisa obavesti ovo lice o tome, pri čemu je od obaveštenja do početka postupka inspekcijskog nadzora bilo dovoljno vremena da ovo lice otkloni nezakonitost koja je nastala usled netačnog akta o primeni propisa;
3. 3) ako je izricanje mera neophodno radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet, s tim da u tom slučaju lice ima pravo na naknadu pretrpljene štete;
4. 4) ako inspekcija utvrdi da je nadzirani subjekat – neregistrovani subjekat.

Ako su akt o primeni propisa sačinili drugi organ ili organizacija ili organizaciona jedinica, koji su, saglasno drugom propisu, nadležni za davanje stručnih objašnjenja o primeni određenog propisa, a inspektor utvrdi ili smatra da je akt o primeni propisa netačan, o tome obaveštava nadležni organ, organizaciju ili organizacionu jedinicu koja je sačinila taj akt.

U postupku koji se vodi pred sudom ili drugim organom za delo kažnjivo zakonom ili drugim propisom protiv lica koje je postupilo prema aktu o primeni propisa, smatra se da je ovo lice propust učinilo u pravnoj zabludi, osim kada su ispunjeni uslovi iz stava 3. tač. 1), 2) i 4) ovog člana.

Teret dokazivanja da lice iz stava 5. ovog člana nije bilo u pravnoj zabludi snosi suprotna stranka.