Član 41.

O zahtevu za izuzeće iz člana 39. ovog zakonika odlučuje predsednik suda.

Ako se traži izuzeće samo predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku o izuzeću donosi Opšta sednica.

Pre donošenja rešenja o izuzeću pribaviće se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno predsednika suda, a po potrebi sprovešće se i druge radnje.

Ako je postupljeno protivno odredbama člana 39. st. 3. i 5. ovog zakonika, zahtev će se u celini ili delimično odbaciti rešenjem koje donosi predsednik suda, a ako se zahtev odnosi na predsednika suda – zamenik predsednika suda. Od otvaranja zasedanja takvo rešenje donosi veće u čijem sastavu može biti sudija čije izuzeće se traži.

Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom o kojoj odlučuje apelacioni sud. Ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, može se pobijati samo žalbom na presudu.

Protiv rešenja predsednika Vrhovnog kasacionog suda ili Opšte sednice kojim je zahtev za izuzeće odbijen žalba nije dozvoljena.

Protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbacuje ili usvaja, žalba nije dozvoljena.