Члан 27е.

Верзије овог члана

1. Важећи текст, од 8. 9. 2026.

2. Текст до 13. 12. 2022., замењен бројем 138/2022

   3494 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака почев од 2011. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године. Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%; 2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%; 4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%; 5) истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%; 7) предшколских установа − за 9%; 8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%; 9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%; 10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%; 12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; – медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; – осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%. Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана. Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години запосленима у здравственим установама, запосленима у систему војног здравства, запосленима на пословима здравствене заштите у установама социјалне заштите, лекарима у заводима за извршење кривичних санкција, неговатељицама у установама социјалне заштите и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана увећава се за 10% и тако утврђена основица повећаће се за 5%, почев од плате за децембар 2020. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, који нису наведени у ставу 57. овог члана, плате се повећавају за 3,5%, почев од плате за децембар 2020. године, а основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана за наведене кориснике увећаће се за 5%, почев од плате за март 2021. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2022. години запосленима у Министарству одбране, запосленима у здравственим установама, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије плате ће се повећати за 8%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2022. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника плате ће се повећати за 7%. Повећање плата из ст. 59. и 60. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2022. године.Фискална правила односе се на сектор државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљани средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебним фискалним правилима утврђују се ограничења расхода за пензије и плате, односно зараде у сектору државе. Општа фискална правила су: 1) дуг сектора државе, укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 60% БДП; 2) циљани средњорочни фискални дефицит је 0,5% БДП. Уколико је дуг сектора државе изнад 60% БДП, фискална позиција сектора државе мора бити уравнотежена, тако да фискални дефицит износи највише 0% БДП. Уколико је дуг сектора државе између 55% и 60% БДП фискални дефицит износи највише 0,5% БДП. Уколико је дуг сектора државе између 45% и 55% БДП фискални дефицит износи највише 1,5% БДП. Уколико је дуг сектора државе испод 45% БДП, фискални дефицит неће прећи износ од 3% БДП. Уколико дође до прекорачења фискалног дефицита утврђеног општим фискалним правилом прописаним овим законом, Влада на предлог Министарства доноси одлуку о програму мера за прилагођавање прекомерног фискалног дефицита у средњем року, коју по прибављеном образложеном мишљењу Фискалног савета доставља Народној скупштини ради информисања. Уколико дуг сектора државе пређе или се предвиђа да ће прећи 55% БДП Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину у Фискалној стратегији, као и у ревидираној Фискалној стратегији поднесе и програм за смањење дуга сектора државе у односу на БДП, а за сваку наредну годину у којој тај дуг остаје изнад 55% БДП и извештај о спровођењу програма за смањење дуга и ажурирани програм. Уколико дуг сектора државе пређе или се предвиђа да ће прећи 60% БДП, програм за смањење дуга усваја Народна скупштина најмање једанпут годишње, у поступку припреме и доношења буџета за наредну фискалну годину. До усвајања програма из става 11. овог члана, министар је овлашћен да смањи расходе, тако да дуг сектора државе задржи испод 60% БДП, водећи рачуна о економској ситуацији и другим околностима. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањење дуга сектора државе, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Уколико је фискални дефицит утврђен општим фискалним правилом прописаним овим законом у протеклом периоду (ex post) прекорачен за мање од 0,5% БДП, а дуг сектора државе у односу на БДП већи од планираног у последњој Фискалној стратегији, министар ће образложити разлоге за прекорачење, као и мере предузете како би се избегло поновно прекорачење и како би се достигао претходно планиран ниво дуга у што краћем року. Уколико је фискални дефицит утврђен општим фискалним правилом прописаним овим законом у протеклом периоду (ex post) прекорачен за више од 0,5% БДП, Влада у Фискалној стратегији ревидира путању дефицита и утврђује мере како би се у средњем року прекомерни фискални дефицит прилагодио на ниво прописан фискалним правилима. Посебна фискална правила обезбеђују постизање циљаног фискалног дефицита и дуга сектора државе у односу на БДП кроз ограничење јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и промена структуре јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Принципи одговорног фискалног управљања налажу утврђивање расхода за запослене у сектору државе на одрживом нивоу, тако да ће се тежити томе да учешће расхода за запослене сектора државе у БДП буде до 10%. Повећање плата, односно зарада може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће расхода за запослене сектора државе у БДП да буде до 10%, али тако да очекивано учешће расхода за запослене сектора државе у БДП, након усклађивања, не буде изнад наведеног процената. Проценат повећања плата, односно масе средстава за плате, односно зараде предвиђен за наредну буџетску годину утврђује се законом о буџету Републике Србије за ту годину и примењује се на све ентитете који припадају сектору државе. Проценат из става 18. овог члана може се кориговати навише у случају повећања обухвата сектора државе, односно укључивањем ентитета у сектор државе, односно наниже у случају искључивања ентитета из сектора државе. Министар ће у Фискалној стратегији објавити учешће расхода за запослене у сектору државе у БДП са образложењем за ревизију, кад год се промени обухват сектора државе. Уколико су укупни расходи за пензије и новчани износ као увећање за пензију мањи од 10% БДП, пензија ће се ускладити према промени просечне зараде без пореза и доприноса, на начин дефинисан законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Уколико су укупни расходи за пензије и новчани износ као увећање за пензију 10% или већи од 10%, а мањи од 10,5% БДП пензија ће се ускладити са збиром половине процента промене просечне зараде без пореза и доприноса и половине процента промене потрошачких цена, на начин дефинисан законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Уколико су укупни расходи за пензије и новчани износ као увећање за пензију једнаки или већи од 10,5% БДП пензија ће се ускладити према промени потрошачких цена, на начин дефинисан законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом.

3. Текст до 10. 12. 2021., замењен бројем 118/2021

   5224 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака почев од 2011. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године. Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%; 2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%; 4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%; 5) истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%; 7) предшколских установа − за 9%; 8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%; 9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%; 10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%; 12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; – медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; – осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%. Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана. Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години запосленима у здравственим установама, запосленима у систему војног здравства, запосленима на пословима здравствене заштите у установама социјалне заштите, лекарима у заводима за извршење кривичних санкција, неговатељицама у установама социјалне заштите и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана увећава се за 10% и тако утврђена основица повећаће се за 5%, почев од плате за децембар 2020. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, који нису наведени у ставу 57. овог члана, плате се повећавају за 3,5%, почев од плате за децембар 2020. године, а основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана за наведене кориснике увећаће се за 5%, почев од плате за март 2021. године.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака почев од 2011. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године. Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%; 2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%; 4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%; 5) истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%; 7) предшколских установа − за 9%; 8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%; 9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%; 10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%; 12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; – медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; – осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%. Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана. Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години запосленима у здравственим установама, запосленима у систему војног здравства, запосленима на пословима здравствене заштите у установама социјалне заштите, лекарима у заводима за извршење кривичних санкција, неговатељицама у установама социјалне заштите и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана увећава се за 10% и тако утврђена основица повећаће се за 5%, почев од плате за децембар 2020. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, који нису наведени у ставу 57. овог члана, плате се повећавају за 3,5%, почев од плате за децембар 2020. године, а основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана за наведене кориснике увећаће се за 5%, почев од плате за март 2021. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2022. години запосленима у Министарству одбране, запосленима у здравственим установама, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије плате ће се повећати за 8%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2022. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника плате ће се повећати за 7%. Повећање плата из ст. 59. и 60. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2022. године.

4. Текст до 12. 12. 2020., замењен бројем 149/2020

   4983 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године. Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%; 2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%; 4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%; 5) истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%; 7) предшколских установа − за 9%; 8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%; 9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%; 10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%; 12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; – медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; – осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%. Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана. Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака почев од 2011. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године. Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%; 2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%; 4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%; 5) истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%; 7) предшколских установа − за 9%; 8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%; 9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%; 10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%; 12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; – медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; – осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%. Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана. Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години запосленима у здравственим установама, запосленима у систему војног здравства, запосленима на пословима здравствене заштите у установама социјалне заштите, лекарима у заводима за извршење кривичних санкција, неговатељицама у установама социјалне заштите и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана увећава се за 10% и тако утврђена основица повећаће се за 5%, почев од плате за децембар 2020. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2021. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, који нису наведени у ставу 57. овог члана, плате се повећавају за 3,5%, почев од плате за децембар 2020. године, а основица за обрачун и исплату плата утврђена на основу ст. 54. и 55. овог члана за наведене кориснике увећаће се за 5%, почев од плате за март 2021. године.

5. Текст до 8. 10. 2019., замењен бројем 72/2019

   4570 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2019. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године. Изузетно од ст. 29−31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране − за 9%; 2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција за − 9%; 4) високошколских установа, установа основног и средњег образовања и установа ученичког и студентског стандарда − за 9%; 5) истраживача (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научно-истраживачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%; 7) предшколских установа − за 9%; 8) установа социјалне заштите (осим здравствених радника) − за 9%; 9) осталих корисника средстава буџета Републике Србије − за 8%; 10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тач. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног осигурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%; 12) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине, доктору стоматологије/доктору денталне медицине, магистру фармације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; – медицинској сестри, здравственом техничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; – осталим запосленим (немедицинском особљу) − за 8%. Здравствени радници запослени у установама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из става 54. тачка 12) овог члана. Повећање плата из става 54. овог члана вршиће се почев од плате за новембар 2019. године.

6. Текст до 1. 5. 2019., замењен бројем 31/2019

   4310 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2019. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2019. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године.

7. Текст до 9. 12. 2018., замењен бројем 95/2018

   4099 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2018. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2019. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години неће се вршити усклађивање пензија у складу са ставом 30. овог члана. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2019. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране – за 9%; 2) Министарства финансија – Пореске управе и Министарства финансија – Управе царина – за 8,5%; 3) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно-истраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 9%; 4) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда и установа социјалне заштите – за 9%; 5) осталих корисника средстава буџета Републике Србије – за 7%; 6) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 4) овог става – за 7%; 7) организација обавезног социјалног осигурања – за 7%; 8) здравствених установа, осим војноздравствених установа, и то: – доктору медицине и стоматологу – за 10%; – доктору специјалисти – за 10%; – медицинском техничару и стоматолошком техничару – за 12%; – осталим запосленим – за 7%. Повећање плата из става 52. овог члана вршиће се почев од плате за јануар 2019. године.

8. Текст до 18. 12. 2017., замењен бројем 113/2017

   3468 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2017. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2018. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години пензије ће се повећати за 5%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2018. години повећаће се плате код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање, и то код: 1) Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције, Министарства финансија – Пореске управе, Министарства финансија – Управе царина и завода за извршење кривичних санкција – за 10%; 2) судова и тужилаштава: – државним службеницима и намештеницима за 10%, а у судовима и тужилаштвима основаним у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13) и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) државним службеницима и намештеницима који остварују право на плату у дуплом износу – за 5%; – судијама, тужиоцима и заменицима тужилаца – за 5%; 3) установа основног и средњег образовања, установа ученичког и студентског стандарда, предшколских установа, установа социјалне заштите, здравствених установа и установа културе – за 10%; 4) Народне скупштине, Председника Републике, Државног правобранилаштва, Председника Владе и потпредседника Владе – за 5%; 5) служби Владе, осталих органа државне управе, укључујући и управне округе, који нису наведени у тачки 1) овог става – за 5%; 6) Високог савета судства и Државног већа тужилаца – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 7) других државних органа који нису наведени у тач. 1) до 6) овог става – само државним службеницима и намештеницима – за 5%; 8) високошколских установа, као и истраживачима (осим истраживача у научно – истраживачкој установи који право на повећање плате већ остварују у високошколској установи) и помоћном особљу у научно-истраживачкој делатности – за 5%; 9) Српске академије наука и уметности (САНУ) – за 5%; 10) осталих јавних служби, осим код организација за обавезно социјално осигурање – за 5%; 11) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из тачке 3) овог става – за 5%. Повећање пензија и плата из ст. 47. и 48. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2017. године. Плата се неће повећати ни функционерима у органима из става 48. тачка 7) овог члана који би, према посебном закону којим се њихова плата директно или индиректно одређује према плати судија, односно државних службеника на положају, имали право на увећану плату.

9. Текст до 13. 12. 2016., замењен бројем 99/2016

   2814 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2016. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%.Фискална правила односе се на општи ниво државе и она могу бити општа и посебна. Општим фискалним правилима одређује се циљни средњорочни фискални дефицит, као и максимални однос дуга према БДП са циљем да се обезбеди дугорочна одрживост фискалне политике у Републици Србији. Посебна фискална правила одређују кретање плата и пензија, као и начин обухвата јавних инвестиција при рачунању фискалног дефицита и јавних расхода и издатака у периоду од 2011. до 2016. године. Општа фискална правила су: 1) циљни годишњи фискални дефицит износиће у средњем року 1 % БДП; 2) дуг општег нивоа државе, не укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 45 % БДП. Фискални дефицит ће бити мањи од циљног или ће се остваривати фискални суфицит у годинама када је стопа раста БДП већа од потенцијалне, док ће се у годинама када је стопа раста мања од потенцијалне, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита. Да би се обезбедило да стварни фискални дефицит у средњем року буде једнак циљном, а да се истовремено омогући реализација антицикличне фискалне политике, примениће се следећа формула за одређивање горње границе фискалног дефицита у години т: дт =дт-1 – а(дт-1-д)-б(гт-г) где су са дт и дт-1 означени дефицити у годинама т и т-1, д је циљни фискални дефицит који је одређен на нивоу од 1 % БДП, гт је реална стопа раста БДП у години т, а г је потенцијална средњорочна реална стопа раста БДП. Дефицит у формули је изражен у процентима од БДП, док су стопе раста БДП изражене у процентима. Коефицијент прилагођавања а показује брзину којом се стварни дефицит приближава циљном дефициту, а коефицијент б показује колико фискални дефицит у години т одступа од циљног дефицита услед одступања стопе раста БДП у години т од потенцијалне стопе раста БДП. У периоду од 2011. до 2014. године нумеричка вредност коефицијената је одређена на нивоу а=0,3 и б=0,4 док је потенцијална стопа раста БДП, г=4 %. Почев од 2015. године нумеричку вредност коефицијената а и б, као и потенцијалну стопу раста БДП одредиће Фискални савет и она ће важити у периоду који не може бити краћи од три године. Дуг општег нивоа државе обухвата директни дуг општег нивоа државе и издате гаранције општег нивоа државе (индиректни дуг), према домаћим и страним повериоцима. Уколико дуг општег нивоа државе, без дуга по основу реституције, пређе 45 % БДП, Влада је дужна да Народној скупштини, заједно са буџетом за наредну годину, поднесе и програм за смањење дуга у односу на БДП. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о Владином програму за смањења дуга, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Влада је обавезна да предлог закона којим се уређује питање реституције усклади са принципима фискалне одговорности. Фискални савет подноси Народној скупштини образложено мишљење о томе да ли су одредбе које се односе на обештећење старих власника у новцу или преко емисије државних хартија од вредности у складу са принципима фискалне одговорности, а представник Фискалног савета образлаже мишљење у Народној скупштини. Посебна фискална правила обезбеђују да се смањење фискалног дефицита у односу на БДП, највећим делом оствари преко смањења текућих јавних расхода. Циљ посебних фискалних правила је и да се промени структура јавне потрошње у правцу смањења текућих расхода и повећања јавних инвестиција. Појединачне плате и пензије у децембру 2010. године повећаће се за 2%. У априлу 2011. године, плате и пензије ускладиће се стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца. У октобру 2011. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У априлу 2012. године, плате и пензије ускладиће се збиром стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и половине стопе реалног раста БДП у претходној години, уколико је тај раст позитиван. У октобру 2012. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У априлу 2013. године, плате и пензије повећаће се за 2%. У октобру 2013. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У априлу 2014. године плате и пензије повећаће се за 0,5%. У октобру 2014. године плате и пензије повећаће се за 1%. У случају да се до 1. јула 2014. године не донесе пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, неће се вршити усклађивање плата и пензија у складу са ставом 26. овог члана. Принципи одговорног фискалног управљања налажу свођење расхода за плате и пензије на одржив ниво, тако да ће се тежити томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%. Повећање плата и пензија може се вршити само у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП да буде до 7%, односно учешће пензија у БДП до 11%, и то највише два пута годишње, али тако да очекивано учешће плата општег нивоа државе, односно пензија у БДП након усклађивања не буде изнад наведених процената. Од априла се плате, односно пензије могу повећати максимално до збира стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци и дела стопе реалног раста БДП у претходној години изнад 3%, а од октобра се могу повећати максимално до стопе раста потрошачких цена у претходних шест месеци. Уколико су испуњени услови за усклађивање плата, односно пензија из ст. 28. и 29. овог члана, о повећању плата, односно пензија, као и о проценту тог повећања одлучује Влада, на предлог Министарства. Одредбе ст. 28–31. овог члана примењују се након 2014. године. Усклађивање плата и пензија примењује се на обрачун и исплату плата за наведени месец. Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2017. године. Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Приликом израчунавања дефицита консолидоване опште државе за 2011. годину, расходи и издаци не укључују део укупних јавних инвестиција који је већи од 4 % БДП, а у периоду од 2012. до 2015. године део јавних инвестиција који је већи од 5 % БДП. Део јавних инвестиција изнад највиших нивоа, за који је дозвољено повећати дефицит консолидоване опште државе у складу са општим фискалним правилом, не сме да буде већи од 2 % БДП. Фискални савет ће у сарадњи са Државном ревизорском институцијом дати мишљење о томе да ли је обухват јавних инвестиција у складу са рачуноводственим стандардима. Примена посебних фискалних правила не може да угрози општа фискална правила утврђена у складу са овим законом. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2016. години пензије се могу повећати за 1,25%, као и плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%; – предшколским установама за 4%; – установама социјалне и здравствене заштите за 3%. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години пензије ће се повећати за 1,5 %. Изузетно од ст. 29–31. овог члана, у 2017. години могу се повећати плате запослених у: – Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Безбедносно-информативној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и намештенике у казнено-поправним установама и правосуђу (осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15) остварују право на плату у дуплом износу) за 5%; – установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; – установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%; – научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; – установама културе за 5%; – установама социјалне и здравствене заштите за 5%; – предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно плате за децембар 2016. године.