Član 27e.

Fiskalna pravila odnose se na sektor države i ona mogu biti opšta i posebna.

Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljani srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.

Posebnim fiskalnim pravilima utvrđuju se ograničenja rashoda za penzije i plate, odnosno zarade u sektoru države.

Opšta fiskalna pravila su:

1) dug sektora države, uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 60% BDP;
2) ciljani srednjoročni fiskalni deficit je 0,5% BDP.

Ukoliko je dug sektora države iznad 60% BDP, fiskalna pozicija sektora države mora biti uravnotežena, tako da fiskalni deficit iznosi najviše 0% BDP.

Ukoliko je dug sektora države između 55% i 60% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 0,5% BDP.

Ukoliko je dug sektora države između 45% i 55% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 1,5% BDP.

Ukoliko je dug sektora države ispod 45% BDP, fiskalni deficit neće preći iznos od 3% BDP.

Ukoliko dođe do prekoračenja fiskalnog deficita utvrđenog opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom, Vlada na predlog Ministarstva donosi odluku o programu mera za prilagođavanje prekomernog fiskalnog deficita u srednjem roku, koju po pribavljenom obrazloženom mišljenju Fiskalnog saveta dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja.

Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 55% BDP Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu u Fiskalnoj strategiji, kao i u revidiranoj Fiskalnoj strategiji podnese i program za smanjenje duga sektora države u odnosu na BDP, a za svaku narednu godinu u kojoj taj dug ostaje iznad 55% BDP i izveštaj o sprovođenju programa za smanjenje duga i ažurirani program.

Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 60% BDP, program za smanjenje duga usvaja Narodna skupština najmanje jedanput godišnje, u postupku pripreme i donošenja budžeta za narednu fiskalnu godinu.

Do usvajanja programa iz stava 11. ovog člana, ministar je ovlašćen da smanji rashode, tako da dug sektora države zadrži ispod 60% BDP, vodeći računa o ekonomskoj situaciji i drugim okolnostima.

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenje duga sektora države, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za manje od 0,5% BDP, a dug sektora države u odnosu na BDP veći od planiranog u poslednjoj Fiskalnoj strategiji, ministar će obrazložiti razloge za prekoračenje, kao i mere preduzete kako bi se izbeglo ponovno prekoračenje i kako bi se dostigao prethodno planiran nivo duga u što kraćem roku.

Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za više od 0,5% BDP, Vlada u Fiskalnoj strategiji revidira putanju deficita i utvrđuje mere kako bi se u srednjem roku prekomerni fiskalni deficit prilagodio na nivo propisan fiskalnim pravilima.

Posebna fiskalna pravila obezbeđuju postizanje ciljanog fiskalnog deficita i duga sektora države u odnosu na BDP kroz ograničenje javnih rashoda.

Cilj posebnih fiskalnih pravila je i promena strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.

Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu utvrđivanje rashoda za zaposlene u sektoru države na održivom nivou, tako da će se težiti tome da učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP bude do 10%.

Povećanje plata, odnosno zarada može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP da bude do 10%, ali tako da očekivano učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP, nakon usklađivanja, ne bude iznad navedenog procenata.

Procenat povećanja plata, odnosno mase sredstava za plate, odnosno zarade predviđen za narednu budžetsku godinu utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije za tu godinu i primenjuje se na sve entitete koji pripadaju sektoru države.

Procenat iz stava 18. ovog člana može se korigovati naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države.

Ministar će u Fiskalnoj strategiji objaviti učešće rashoda za zaposlene u sektoru države u BDP sa obrazloženjem za reviziju, kad god se promeni obuhvat sektora države.

Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju manji od 10% BDP, penzija će se uskladiti prema promeni prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10% ili veći od 10%, a manji od 10,5% BDP penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5% BDP penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Verzije ovog člana

Važeći tekst, od 8. 9. 2026.
Tekst do 13. 12. 2022., zamenjen brojem 138/2022
3494 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka počev od 2011. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine. Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%; 2) Ustavnog suda − za 9%; 3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%; 4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%; 5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%; 6) ustanova kulture − za 10%; 7) predškolskih ustanova − za 9%; 8) ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%; 9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%; 10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%; 11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%; 12) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%; – medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%; – ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%. Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana. Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana uvećava se za 10% i tako utvrđena osnovica povećaće se za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji nisu navedeni u stavu 57. ovog člana, plate se povećavaju za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana za navedene korisnike uvećaće se za 5%, počev od plate za mart 2021. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2022. godini zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate će se povećati za 8%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2022. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika plate će se povećati za 7%. Povećanje plata iz st. 59. i 60. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2022. godine.Fiskalna pravila odnose se na sektor države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljani srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebnim fiskalnim pravilima utvrđuju se ograničenja rashoda za penzije i plate, odnosno zarade u sektoru države. Opšta fiskalna pravila su: 1) dug sektora države, uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 60% BDP; 2) ciljani srednjoročni fiskalni deficit je 0,5% BDP. Ukoliko je dug sektora države iznad 60% BDP, fiskalna pozicija sektora države mora biti uravnotežena, tako da fiskalni deficit iznosi najviše 0% BDP. Ukoliko je dug sektora države između 55% i 60% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 0,5% BDP. Ukoliko je dug sektora države između 45% i 55% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 1,5% BDP. Ukoliko je dug sektora države ispod 45% BDP, fiskalni deficit neće preći iznos od 3% BDP. Ukoliko dođe do prekoračenja fiskalnog deficita utvrđenog opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom, Vlada na predlog Ministarstva donosi odluku o programu mera za prilagođavanje prekomernog fiskalnog deficita u srednjem roku, koju po pribavljenom obrazloženom mišljenju Fiskalnog saveta dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja. Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 55% BDP Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu u Fiskalnoj strategiji, kao i u revidiranoj Fiskalnoj strategiji podnese i program za smanjenje duga sektora države u odnosu na BDP, a za svaku narednu godinu u kojoj taj dug ostaje iznad 55% BDP i izveštaj o sprovođenju programa za smanjenje duga i ažurirani program. Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 60% BDP, program za smanjenje duga usvaja Narodna skupština najmanje jedanput godišnje, u postupku pripreme i donošenja budžeta za narednu fiskalnu godinu. Do usvajanja programa iz stava 11. ovog člana, ministar je ovlašćen da smanji rashode, tako da dug sektora države zadrži ispod 60% BDP, vodeći računa o ekonomskoj situaciji i drugim okolnostima. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenje duga sektora države, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za manje od 0,5% BDP, a dug sektora države u odnosu na BDP veći od planiranog u poslednjoj Fiskalnoj strategiji, ministar će obrazložiti razloge za prekoračenje, kao i mere preduzete kako bi se izbeglo ponovno prekoračenje i kako bi se dostigao prethodno planiran nivo duga u što kraćem roku. Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za više od 0,5% BDP, Vlada u Fiskalnoj strategiji revidira putanju deficita i utvrđuje mere kako bi se u srednjem roku prekomerni fiskalni deficit prilagodio na nivo propisan fiskalnim pravilima. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju postizanje ciljanog fiskalnog deficita i duga sektora države u odnosu na BDP kroz ograničenje javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i promena strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu utvrđivanje rashoda za zaposlene u sektoru države na održivom nivou, tako da će se težiti tome da učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP bude do 10%. Povećanje plata, odnosno zarada može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP da bude do 10%, ali tako da očekivano učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP, nakon usklađivanja, ne bude iznad navedenog procenata. Procenat povećanja plata, odnosno mase sredstava za plate, odnosno zarade predviđen za narednu budžetsku godinu utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije za tu godinu i primenjuje se na sve entitete koji pripadaju sektoru države. Procenat iz stava 18. ovog člana može se korigovati naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države. Ministar će u Fiskalnoj strategiji objaviti učešće rashoda za zaposlene u sektoru države u BDP sa obrazloženjem za reviziju, kad god se promeni obuhvat sektora države. Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju manji od 10% BDP, penzija će se uskladiti prema promeni prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10% ili veći od 10%, a manji od 10,5% BDP penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5% BDP penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Tekst do 10. 12. 2021., zamenjen brojem 118/2021
5224 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka počev od 2011. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine. Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%; 2) Ustavnog suda − za 9%; 3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%; 4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%; 5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%; 6) ustanova kulture − za 10%; 7) predškolskih ustanova − za 9%; 8) ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%; 9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%; 10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%; 11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%; 12) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%; – medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%; – ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%. Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana. Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana uvećava se za 10% i tako utvrđena osnovica povećaće se za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji nisu navedeni u stavu 57. ovog člana, plate se povećavaju za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana za navedene korisnike uvećaće se za 5%, počev od plate za mart 2021. godine.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka počev od 2011. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine. Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%; 2) Ustavnog suda − za 9%; 3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%; 4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%; 5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%; 6) ustanova kulture − za 10%; 7) predškolskih ustanova − za 9%; 8) ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%; 9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%; 10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%; 11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%; 12) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%; – medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%; – ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%. Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana. Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana uvećava se za 10% i tako utvrđena osnovica povećaće se za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji nisu navedeni u stavu 57. ovog člana, plate se povećavaju za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana za navedene korisnike uvećaće se za 5%, počev od plate za mart 2021. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2022. godini zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate će se povećati za 8%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2022. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika plate će se povećati za 7%. Povećanje plata iz st. 59. i 60. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2022. godine.
Tekst do 12. 12. 2020., zamenjen brojem 149/2020
4983 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine. Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%; 2) Ustavnog suda − za 9%; 3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%; 4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%; 5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%; 6) ustanova kulture − za 10%; 7) predškolskih ustanova − za 9%; 8) ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%; 9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%; 10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%; 11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%; 12) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%; – medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%; – ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%. Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana. Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka počev od 2011. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine. Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%; 2) Ustavnog suda − za 9%; 3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%; 4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%; 5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%; 6) ustanova kulture − za 10%; 7) predškolskih ustanova − za 9%; 8) ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%; 9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%; 10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%; 11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%; 12) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%; – medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%; – ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%. Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana. Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u sistemu vojnog zdravstva, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekarima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana uvećava se za 10% i tako utvrđena osnovica povećaće se za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2021. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, koji nisu navedeni u stavu 57. ovog člana, plate se povećavaju za 3,5%, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata utvrđena na osnovu st. 54. i 55. ovog člana za navedene korisnike uvećaće se za 5%, počev od plate za mart 2021. godine.
Tekst do 8. 10. 2019., zamenjen brojem 72/2019
4570 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2019. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine. Izuzetno od st. 29−31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane − za 9%; 2) Ustavnog suda − za 9%; 3) sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija za − 9%; 4) visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda − za 9%; 5) istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti − za 10%; 6) ustanova kulture − za 10%; 7) predškolskih ustanova − za 9%; 8) ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) − za 9%; 9) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije − za 8%; 10) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)−8) ovog stava − za 8%; 11) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika − za 8%; 12) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije − medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke − za 10%; – medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke − za 15%; – ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) − za 8%. Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz stava 54. tačka 12) ovog člana. Povećanje plata iz stava 54. ovog člana vršiće se počev od plate za novembar 2019. godine.
Tekst do 1. 5. 2019., zamenjen brojem 31/2019
4310 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2019. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2019. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.
Tekst do 9. 12. 2018., zamenjen brojem 95/2018
4099 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2018. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2019. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini neće se vršiti usklađivanje penzija u skladu sa stavom 30. ovog člana. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2019. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane – za 9%; 2) Ministarstva finansija – Poreske uprave i Ministarstva finansija – Uprave carina – za 8,5%; 3) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 9%; 4) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda i ustanova socijalne zaštite – za 9%; 5) ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije – za 7%; 6) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 4) ovog stava – za 7%; 7) organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – za 7%; 8) zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to: – doktoru medicine i stomatologu – za 10%; – doktoru specijalisti – za 10%; – medicinskom tehničaru i stomatološkom tehničaru – za 12%; – ostalim zaposlenim – za 7%. Povećanje plata iz stava 52. ovog člana vršiće se počev od plate za januar 2019. godine.
Tekst do 18. 12. 2017., zamenjen brojem 113/2017
3468 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2018. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod: 1) Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija – Poreske uprave, Ministarstva finansija – Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – za 10%; 2) sudova i tužilaštava: – državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu – za 5%; – sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca – za 5%; 3) ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture – za 10%; 4) Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade – za 5%; 5) službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava – za 5%; 6) Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 7) drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava – samo državnim službenicima i nameštenicima – za 5%; 8) visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno – istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno-istraživačkoj delatnosti – za 5%; 9) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – za 5%; 10) ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje – za 5%; 11) korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava – za 5%. Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine. Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu.
Tekst do 13. 12. 2016., zamenjen brojem 99/2016
2814 izmenjenih reči
Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%.Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine. Opšta fiskalna pravila su: 1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP; 2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP. Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita. Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t: dt =dt-1 – a(dt-1-d)-b(gt-g) gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP. Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g=4 %. Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine. Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima. Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti. Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca. U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%. U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%. U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%. U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana. Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%. Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata. Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva. Odredbe st. 28–31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine. Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec. Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana. Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP. Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima. Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%; – predškolskim ustanovama za 4%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %. Izuzetno od st. 29–31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u: – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%; – ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%; – ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%; – naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%; – ustanovama kulture za 5%; – ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%; – predškolskim ustanovama za 6%. Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine.

Zakon o budžetskom sistemu: izmene od 2009

54/2009, 17. 7. 2009.73/2010, 12. 10. 2010.101/2010, 29. 12. 2010.101/2011, 30. 12. 2011.93/2012, 28. 9. 2012.62/2013, 16. 7. 2013.63/2013, 19. 7. 2013. (ispravka)108/2013, 6. 12. 2013.142/2014, 25. 12. 2014.68/2015, 4. 8. 2015. (dr. zakon)103/2015, 14. 12. 2015.99/2016, 12. 12. 2016.113/2017, 17. 12. 2017.95/2018, 8. 12. 2018.31/2019, 29. 4. 2019.72/2019, 7. 10. 2019.149/2020, 11. 12. 2020.118/2021, 9. 12. 2021.118/2021, 9. 12. 2021. (dr. zakon)138/2022, 12. 12. 2022.92/2023, 27. 10. 2023.94/2024, 28. 11. 2024.80/2026, 31. 8. 2026. od 31. 8. 2026. do danas

20092015202020252026