На садржај
ОдредбаLat
Мени

Закон о порезима на имовину / Јавни приходи

Пореска основица

Члан 27.

Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности, осим на пренос права својине на употребљаваном моторном возилу.

Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са чланом 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности.

Кад обвезник нема обавезу подношења пореске пријаве у складу са чланом 34. овог закона, рок из става 2. овог члана почиње да тече од дана предаје јавном бележнику, односно пореском органу, доказа од значаја за остваривање права на пореско ослобођење које порески орган не може прибавити разменом података између државних органа преко Сервисне магистрале органа, у складу са законом којим се уређује електронска управа (у даљем тексту: СМО), односно од дана истека рока остављеног обвезнику у пореском поступку за достављање тих доказа.

Ако порески орган у року из ст. 2. и 3. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена.

Кад је накнада за пренос уговорена алтернативно или факултативно, уговореном ценом се сматра највиша од њих, на дан настанка пореске обавезе.

У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган.

Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је:

  1. 1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 5. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио;
  2. 2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио.

Ако се пореска основица утврђује за пренос права на објекту који је срушен пре истека рока из ст. 2. и 3. овог члана, тржишна вредност тог објекта утврђује се према тржишној вредности одговарајућег објекта, за сразмерну површину.

У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1–8. овог члана, осим преноса права својине на употребљаваном моторном возилу, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.

Верзије овог члана

  1. Важећи текст, од 1. 1. 2025.

  2. Текст до 1. 1. 2025., замењен бројем 94/2024

    25 измењених речи

    Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности, осим на пренос права својине на употребљаваном моторном возилу. Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са чланом 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности. Кад обвезник нема обавезу подношења пореске пријаве у складу са чланом 34. овог закона, рок из става 2. овог члана почиње да тече од дана предаје јавном бележнику, односно пореском органу, доказа од значаја за остваривање права на пореско ослобођење које порески орган не може прибавити разменом података између државних органа преко Сервисне магистрале органа, у складу са законом којим се уређује електронска управа (у даљем тексту: СМО), односно од дана истека рока остављеног обвезнику у пореском поступку за достављање тих доказа. Ако порески орган у року из ст. 2. и 3. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена. Кад је накнада за пренос уговорена алтернативно или факултативно, уговореном ценом се сматра највиша од њих, на дан настанка пореске обавезе. У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган. Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је: 1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 5. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио; 2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио. Ако се пореска основица утврђује за пренос права на објекту који је срушен пре истека рока из ст. 2. и 3. овог члана, тржишна вредност тог објекта утврђује се према тржишној вредности одговарајућег објекта, за сразмерну површину. У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 6.1–8. овог члана, осим преноса права својине на употребљаваном моторном возилу, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.
  3. Текст до 1. 1. 2022., замењен бројем 118/2021

    19 измењених речи

    Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности.вредности, осим на пренос права својине на употребљаваном моторном возилу. Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са чланом 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности. Кад обвезник нема обавезу подношења пореске пријаве у складу са чланом 34. овог закона, рок из става 2. овог члана почиње да тече од дана предаје јавном бележнику, односно пореском органу, доказа од значаја за остваривање права на пореско ослобођење које порески орган не може прибавити разменом података између државних органа преко Сервисне магистрале органа, у складу са законом којим се уређује електронска управа (у даљем тексту: СМО), односно од дана истека рока остављеног обвезнику у пореском поступку за достављање тих доказа. Ако порески орган у року из ст. 2. и 3. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена. У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган. Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је: 1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 5. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио; 2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио. Ако се пореска основица утврђује за пренос права на објекту који је срушен пре истека рока из ст. 2. и 3. овог члана, тржишна вредност тог објекта утврђује се према тржишној вредности одговарајућег објекта, за сразмерну површину. У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 6. овог члана, осим преноса права својине на употребљаваном моторном возилу, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.
  4. Текст до 1. 1. 2020., замењен бројем 86/2019

    100 измењених речи

    Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности. Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбама члана 34. и чланачланом 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности. Кад обвезник нема обавезу подношења пореске пријаве у складу са чланом 34. овог закона, рок из става 2. овог члана почиње да тече од дана предаје јавном бележнику, односно пореском органу, доказа од значаја за остваривање права на пореско ослобођење које порески орган не може прибавити разменом података између државних органа преко Сервисне магистрале органа, у складу са законом којим се уређује електронска управа (у даљем тексту: СМО), односно од дана истека рока остављеног обвезнику у пореском поступку за достављање тих доказа. Ако порески орган у року из ставаст. 2. и 3. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена. У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган. Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је: 1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4.5. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио; 2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио. Ако се пореска основица утврђује за пренос права на објекту који је срушен пре истека рока из ставаст. 2. и 3. овог члана, тржишна вредност тог објекта утврђује се према тржишној вредности одговарајућег објекта, за сразмерну површину. У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5.6. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.
  5. Текст до 18. 12. 2018., замењен бројем 99/2018

    1 измењених речи

    Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности. Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбама члана 34. и члана 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности. Ако порески орган у року из става 2. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена. У случају из члана 23. тач. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган. Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је: 1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио; 2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио. Ако се пореска основица утврђује за пренос права на објекту који је срушен пре истека рока из става 2. овог члана, тржишна вредност тог објекта утврђује се према тржишној вредности одговарајућег објекта, за сразмерну површину. У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.
  6. Текст до 16. 12. 2018., замењен бројем 95/2018

    40 измењених речи

    Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности. Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбомодредбама члана 34. и члана 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности. Ако порески орган у року из става 2. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена. У случају из члана 23. тач. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган. Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је: 1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио; 2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио. Ако се пореска основица утврђује за пренос права на објекту који је срушен пре истека рока из става 2. овог члана, тржишна вредност тог објекта утврђује се према тржишној вредности одговарајућег објекта, за сразмерну површину. У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.

Закон о порезима на имовину: измене од 2001

26/2001, 20. 4. 2001.45/2002, 2. 7. 2002. (СУС)80/2002, 26. 11. 2002. (др. закон)80/2002, 26. 11. 2002.135/2004, 21. 12. 2004.61/2007, 30. 6. 2007.5/2009, 22. 1. 2009.101/2010, 29. 12. 2010.24/2011, 4. 4. 2011.78/2011, 19. 10. 2011.57/2012, 8. 6. 2012. (УС)47/2013, 29. 5. 2013.68/2014, 3. 7. 2014. (др. закон)95/2018, 8. 12. 2018.99/2018, 18. 12. 2018. (УС)86/2019, 6. 12. 2019.144/2020, 27. 11. 2020.118/2021, 9. 12. 2021.138/2022, 12. 12. 2022.92/2023, 27. 10. 2023.94/2024, 28. 11. 2024. од 28. 11. 2024. до данас
200120052010201520202026