Члан 14.

Верзије овог члана

1. Важећи текст, од 1. 1. 2027.

2. Текст до 16. 12. 2018., замењен бројем 95/2018

   284 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем. Хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од с послодавцем повезаног лица сматрају се зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности. Зарадом извредности, ставаодносно 2.у овогмоменту чланау сматрајукојем се ите хартије од вредности које запослени добијесматрају наопорезивом основузарадом правилазапосленог награђивањау одскладу послодавцаса иличланом од18. сстав послодавцем3. повезаноговог лица.закона. Примања из ст.става 2. и 3. овог члана, која запослени добије од с послодавцем повезаног лица, при чему трошак сноси послодавац, сматрају се зарадом у моменту у којем запослени стекне праваправо располагања на тим хартијама од вредности.вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона. Основицу пореза на зараду за примања из става 1. овог члана, осим хартија од вредности, представља: 1) номинална вредност бонова и новчаних потврда, 2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту, 3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику, 4) новчана вредност покривених расхода, увећана за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање које из зараде плаћа запослени (у даљем тексту: припадајуће обавезе из зараде). Ако је запослени по основу примања из става 5.4. тач. 1) до 4) овог члана извршио новчана плаћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зараду чини разлика између вредности тих примања и новчаних плаћања која запослени врши исплатиоцу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између прихода који је примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и новчаних плаћања која је извршио. Основицу пореза на зараду из ст. 2. и 3. овог члана чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно, код самоопорезивања, тржишна вредност хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности.вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона. Ако је хартије од вредности из ст. 2. и 3. овог члана запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде.зараде, односно код самоопорезивања разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона и износа који је запослени платио. Ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан стицања права располагања на тим хартијама од вредности.вредности, односно на дан у којем се те хартије од вредности сматрају опорезивом зарадом запосленог у складу са чланом 18. став 3. овог закона. Цену, висину накнаде, односно новчану вредност из става 5.4. тач. 2) до 4) иовог тржишнучлана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши. Тржишну вредност хартија од вредности из ставаст. 6. и 7. овог члана утврђује исплатилац зарадезараде, уодносно моментузапослени кадана сеоснову давањедоступних врши,података односноуколико усу моментухартије преносаод прававредности располагањадобијене наод хартијамас одпослодавцем вредности.повезаног лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

3. Текст до 1. 2. 2018., замењен бројем 113/2017

   24 измењених речи

   Прикажи разлике у односу на новији текст

   Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем. Хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од с послодавцем повезаног лица сматрају се зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности. Зарадом из става 2. овог члана сматрају се и хартије од вредности које запослени добије на основу правила награђивања (опције на акције и др.) од послодавца или од с послодавцем повезаног лица. Примања из ст. 2. и 3. овог члана, која запослени добије од с послодавцем повезаног лица, при чему трошак сноси послодавац, сматрају се зарадом у моменту у којем запослени стекне права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту кад се у смислу закона којим се уређује рачуноводство тај трошак призна као расход.вредности. Основицу пореза на зараду за примања из става 1. овог члана, осим хартија од вредности, представља: 1) номинална вредност бонова и новчаних потврда, 2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту, 3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику, 4) новчана вредност покривених расхода, увећана за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање које из зараде плаћа запослени (у даљем тексту: припадајуће обавезе из зараде). Ако је запослени по основу примања из става 5. тач. 1) до 4) овог члана извршио новчана плаћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зараду чини разлика између вредности тих примања и новчаних плаћања која запослени врши исплатиоцу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између прихода који је примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и новчаних плаћања која је извршио. Основицу пореза на зараду из ст. 2. и 3. овог члана чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности. Ако је хартије од вредности из ст. 2. и 3. овог члана запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде. Ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан стицања права располагања на тим хартијама од вредности. Цену, висину накнаде, односно новчану вредност из става 5. тач. 2) до 4) и тржишну вредност из става 7. овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши, односно у моменту преноса права располагања на хартијама од вредности.