Član 14.

Verzije ovog člana

1. Važeći tekst, od 1. 1. 2027.

2. Tekst do 16. 12. 2018., zamenjen brojem 95/2018

   284 izmenjenih reči

   Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst

   Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Hartije od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, koje zaposleni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica smatraju se zaradom u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti. Zaradom izvrednosti, stavaodnosno 2.u ovogmomentu članau smatrajukojem se ite hartije od vrednosti koje zaposleni dobijesmatraju naoporezivom osnovuzaradom pravilazaposlenog nagrađivanjau odskladu poslodavcasa iličlanom od18. sstav poslodavcem3. povezanogovog lica.zakona. Primanja iz st.stava 2. i 3. ovog člana, koja zaposleni dobije od s poslodavcem povezanog lica, pri čemu trošak snosi poslodavac, smatraju se zaradom u momentu u kojem zaposleni stekne pravapravo raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Osnovicu poreza na zaradu za primanja iz stava 1. ovog člana, osim hartija od vrednosti, predstavlja: 1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda, 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu, 3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku, 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (u daljem tekstu: pripadajuće obaveze iz zarade). Ako je zaposleni po osnovu primanja iz stava 5.4. tač. 1) do 4) ovog člana izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio. Osnovicu poreza na zaradu iz st. 2. i 3. ovog člana čini tržišna vrednost hartija od vrednosti uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno, kod samooporezivanja, tržišna vrednost hartija od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Ako je hartije od vrednosti iz st. 2. i 3. ovog člana zaposleni stekao kupovinom po ceni koja je niža od tržišne, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između tržišne cene tih hartija od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona i iznosa koji je zaposleni platio, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade.zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između tržišne cene tih hartija od vrednosti u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona i iznosa koji je zaposleni platio. Ako je tržišna vrednost hartija od vrednosti izražena u stranoj valuti, osnovicu poreza na zarade predstavlja njena dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.vrednosti, odnosno na dan u kojem se te hartije od vrednosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona. Cenu, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 5.4. tač. 2) do 4) iovog tržišnučlana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši. Tržišnu vrednost hartija od vrednosti iz stavast. 6. i 7. ovog člana utvrđuje isplatilac zaradezarade, uodnosno momentuzaposleni kadana seosnovu davanjedostupnih vrši,podataka odnosnoukoliko usu momentuhartije prenosaod pravavrednosti raspolaganjadobijene naod hartijamas odposlodavcem vrednosti.povezanog lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku.

3. Tekst do 1. 2. 2018., zamenjen brojem 113/2017

   24 izmenjenih reči

   Prikaži razlike u odnosu na noviji tekst

   Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Hartije od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, koje zaposleni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica smatraju se zaradom u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti. Zaradom iz stava 2. ovog člana smatraju se i hartije od vrednosti koje zaposleni dobije na osnovu pravila nagrađivanja (opcije na akcije i dr.) od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica. Primanja iz st. 2. i 3. ovog člana, koja zaposleni dobije od s poslodavcem povezanog lica, pri čemu trošak snosi poslodavac, smatraju se zaradom u momentu u kojem zaposleni stekne prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti, odnosno u momentu kad se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo taj trošak prizna kao rashod.vrednosti. Osnovicu poreza na zaradu za primanja iz stava 1. ovog člana, osim hartija od vrednosti, predstavlja: 1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda, 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu, 3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku, 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (u daljem tekstu: pripadajuće obaveze iz zarade). Ako je zaposleni po osnovu primanja iz stava 5. tač. 1) do 4) ovog člana izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio. Osnovicu poreza na zaradu iz st. 2. i 3. ovog člana čini tržišna vrednost hartija od vrednosti uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, u momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti. Ako je hartije od vrednosti iz st. 2. i 3. ovog člana zaposleni stekao kupovinom po ceni koja je niža od tržišne, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između tržišne cene tih hartija od vrednosti u momentu sticanja i iznosa koji je zaposleni platio, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade. Ako je tržišna vrednost hartija od vrednosti izražena u stranoj valuti, osnovicu poreza na zarade predstavlja njena dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti. Cenu, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 5. tač. 2) do 4) i tržišnu vrednost iz stava 7. ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši, odnosno u momentu prenosa prava raspolaganja na hartijama od vrednosti.