Закон о раду / Радни односи и запошљавање
Члан 111.
Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду.
Минимална зарада одређује се на основу минималне цене рада утврђене у складу са овим законом, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде.
Општим актом, односно уговором о раду утврђују се разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде.
По истеку рока од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде.
Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата.
Запослени који прима минималну зараду, има право на увећану зараду из члана 108. овог закона, на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са законом.
Основица за обрачун увећане зараде из става 6. овог члана је минимална зарада запосленог.
Верзије овог члана
Члан није мењан од објављивања закона.
Закон о раду: измене од 2005