На садржај
ОдредбаLat
Мени

Закон о раду / Радни односи и запошљавање

Члан 111.

Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду.

Минимална зарада одређује се на основу минималне цене рада утврђене у складу са овим законом, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде.

Општим актом, односно уговором о раду утврђују се разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде.

По истеку рока од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате минималне зараде.

Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата.

Запослени који прима минималну зараду, има право на увећану зараду из члана 108. овог закона, на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са законом.

Основица за обрачун увећане зараде из става 6. овог члана је минимална зарада запосленог.

Верзије овог члана

Члан није мењан од објављивања закона.

Закон о раду: измене од 2005

24/2005, 15. 3. 2005.61/2005, 18. 7. 2005.54/2009, 17. 7. 2009.32/2013, 8. 4. 2013.75/2014, 21. 7. 2014.13/2017, 24. 2. 2017. (УС)113/2017, 17. 12. 2017.95/2018, 8. 12. 2018. (Аутентично тумачење)109/2025, 4. 12. 2025. (др. закон) од 4. 12. 2025. до данас
20052010201520202026