Otkaz ugovora o radu: razlozi, otkazni rok i otpremnina

Kako radni odnos može da prestane

Zakon o radu poznaje sedam načina prestanka radnog odnosa (čl. 175): istek ugovora na određeno vreme, navršenih 65 godina života uz 15 godina staža, sporazum, otkaz od strane poslodavca ili zaposlenog, zahtev roditelja za zaposlenog mlađeg od 18 godina, smrt zaposlenog i drugi slučajevi predviđeni zakonom.

Otkaz je samo jedan od njih, ali je jedini u kome zakon detaljno propisuje razloge, postupak i zaštitu zaposlenog.

Kad zaposleni daje otkaz

Zaposleni može da otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga (čl. 178). Otkaz se dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji ste naveli kao dan prestanka. Ugovorom o radu ili opštim aktom otkazni rok može biti duži, ali ne duži od 30 dana.

Kad poslodavac daje otkaz: razlozi

Poslodavac ne može da otkaže ugovor bez razloga. Član 179 nabraja tri grupe opravdanih razloga i jednu koja se tiče potreba poslodavca.

Radna sposobnost i ponašanje (čl. 179 st. 1)

• zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti
• pravnosnažno je osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom
• ne vrati se na rad u roku od 15 dana po isteku mirovanja radnog odnosa ili neplaćenog odsustva

Povreda radne obaveze krivicom zaposlenog (čl. 179 st. 2)

• nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza
• zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja
• necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada
• nekorišćenje sredstava za ličnu zaštitu na radu
• druga povreda utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu

Nepoštovanje radne discipline (čl. 179 st. 3)

• neopravdano odbijanje poslova i naloga poslodavca
• nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad
• zloupotreba bolovanja
• dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili opojnih sredstava
• davanje netačnih podataka odlučujućih za zasnivanje radnog odnosa
• odbijanje ocene zdravstvene sposobnosti na poslovima sa povećanim rizikom
• ponašanje zbog kog zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca

Potrebe poslodavca (čl. 179 st. 5)

• tehnološke, ekonomske ili organizacione promene zbog kojih prestaje potreba za radom zaposlenog (tehnološki višak)
• zaposleni odbije aneks ugovora o radu ponuđen po čl. 171

Šta se ne smatra opravdanim razlogom

Član 183 izričito isključuje: bolovanje zbog bolesti, povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta; služenje vojnog roka; članstvo u sindikatu ili političkoj organizaciji, pol, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest ili drugo lično svojstvo; delovanje kao predstavnik zaposlenih; obraćanje sindikatu ili organima za zaštitu prava.

Postupak koji poslodavac mora da ispoštuje

Za otkaz zbog povrede radne obaveze ili discipline (čl. 179 st. 2 i 3), poslodavac je dužan da vas pre otkaza pisano upozori i ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasnite (čl. 180). Upozorenje mora da sadrži osnov za otkaz, činjenice i dokaze, i rok za odgovor. Uz izjašnjenje možete priložiti mišljenje sindikata, koje je poslodavac dužan da razmotri (čl. 181).

Poslodavac ima rok da otkaz uopšte da (čl. 184): šest meseci od saznanja za činjenice, odnosno godinu dana od nastanka činjenica koje su osnov za otkaz. Posle toga otkaz po tom osnovu nije moguć.

Sam otkaz daje se rešenjem u pisanom obliku, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku (čl. 185). Dostavlja se lično u prostorijama poslodavca ili na kućnu adresu. Ako dostava ne uspe, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli i posle osam dana smatra se dostavljenim. Radni odnos prestaje danom dostavljanja, osim ako rešenje ili zakon ne odrede drugi rok.

Otkazni rok

Otkazni rok kad poslodavac daje otkaz postoji samo u jednom slučaju: kad je razlog nedostatak rezultata rada ili znanja i sposobnosti (čl. 179 st. 1 tač. 1). Traje od 8 do 30 dana, zavisno od staža, kako je utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu (čl. 189). Teče od narednog dana od dostavljanja rešenja. Zaposleni može da prestane sa radom i ranije uz naknadu zarade za preostale dane.

Za otkaz zbog povrede radne obaveze, discipline ili tehnološkog viška zakon ne propisuje otkazni rok: radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja.

Otpremnina

Otpremnina pripada zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom (čl. 179 st. 5 tač. 1). Poslodavac je dužan da je isplati pre otkaza (čl. 158).

Primer: zaposleni sa prosečnom zaradom od 120.000 dinara i 6 navršenih godina kod poslodavca ima pravo na najmanje 6 × 40.000 = 240.000 dinara. Opšti akt ili ugovor mogu odrediti više, ne manje. Za isti period otpremnina se ne može dobiti dvaput.

Posle otpremnine zaposleni ostvaruje pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (čl. 160). Poslodavac na istim poslovima ne sme da zaposli drugo lice u roku od tri meseca, a ako se potreba javi, prednost ima otpušteni zaposleni (čl. 182).

Šta poslodavac mora da isplati na dan prestanka

Sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja do dana prestanka, najkasnije u roku od 30 dana (čl. 186). Uz to i naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, u visini prosečne zarade za prethodnih 12 meseci srazmerno broju dana (čl. 76). Na zahtev, poslodavac izdaje potvrdu o datumu zasnivanja i prestanka i vrsti poslova (čl. 189a).

Ako je otkaz nezakonit

Spor se pokreće pred sudom u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja (čl. 195). Ako sud utvrdi da je radni odnos prestao bez pravnog osnova (čl. 191):

• na zahtev zaposlenog, vraća ga na rad i dosuđuje naknadu štete u visini izgubljene zarade sa doprinosima za period u kome nije radio
• ako zaposleni ne traži povratak, poslodavac plaća naknadu štete do 18 zarada, zavisno od staža, godina života i broja izdržavanih članova porodice
• ako poslodavac dokaže da nastavak radnog odnosa nije moguć, sud umesto povratka dosuđuje naknadu

Česta pitanja

Koliki je otkazni rok kad ja dajem otkaz?

Najmanje 15 dana, a ugovorom može biti produžen najviše do 30 dana. Otkaz mora biti u pisanom obliku (čl. 178).

Mogu li dobiti otkaz dok sam na bolovanju?

Bolovanje samo po sebi nije opravdan razlog za otkaz (čl. 183). Otkaz je moguć iz drugog razloga koji postoji nezavisno od bolovanja, uz propisan postupak. Zloupotreba bolovanja jeste razlog za otkaz (čl. 179 st. 3).

Ko ima pravo na otpremninu?

Samo zaposleni koji dobija otkaz kao tehnološki višak (čl. 179 st. 5 tač. 1). Najmanje trećina prosečne zarade za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca, isplaćena pre otkaza (čl. 158).

Šta ako nisam dobio upozorenje pre otkaza?

Za otkaz zbog povrede radne obaveze ili discipline upozorenje sa rokom od najmanje osam dana je obavezno (čl. 180). Bez njega otkaz je nezakonit, a rok za tužbu je 60 dana (čl. 195).

Koliko imam vremena da tužim poslodavca?

60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ili od saznanja za povredu prava (čl. 195).

Vodič je sažetak zakona, ne pravni savet. Za konkretan slučaj proverite navedene članove ili se obratite advokatu.